Просветни гласник

104

које закон није допуштао да се једе. Од рпба шогле су ее јести само оне, које имају краљушт. Од птица само су смели јести питоме, — грабљивице је строго забрањено јестп. Мрцињаво марвинче, иди оно које су зверови удавили, такође .је строго бидо забрањено јести. Крв животињска такође се није смеда употребљавати, — једно за то, што је она Богу посвећена, а друго да се марва не утамањује. Пдод од младих воћака није се смео јести за пуне три године; јер се сматрао да још није обрезан.

Закоп о ношњи Строго се забрањивало носити раскошне хаљине. Нико није смео носити хаљине од дана вуном податкане. Човек се није смео обдачптн у женско, нити жена у мушко одедо. Прављење бедега но лицу, тако звано „тетовирање", строго се забрањивало, јер је то био обичај иезнабожачки. (Наставиће се)

0

В Е Ж Б Д

од ДИ ВОА-РАШОНДА

ј. ј^ИО^РАГОВИ-В.

(Наставак) И у здравоме стању закржљаве мишићи, који не раде. Они иобледе и ослабе, као ушни мишићи у већине људи. Али много мишића по-

црвени само услед јачега напрезања, те за то не морају бити много јачи што су црвенији. Ранвије је показао, да код питомих залева и рибе раје црвени и бледи мишићи стоје један поред другога, па се разликују један од другога у грађи и времену грчења њинога, а није се могло потврдити да једни више раде но други, и да „се од тога може имати каке корисги. 0 микроскопским особинама извежбаних и неизвежбаних мишића мало се зна. Мишићи у стоке која ради имају дебље мишићне сноииће и грубљи омотач њин но мишићи у стоке која се гоји за пастрму. По Вирховљевој терминологнји бидо је дакле нутритивно дражење. У мишића на протав који нерадом танчају настаје метаморфоза гојења, од које и срце није ноштеђено и ако оно једнако ради. Кад се мишићи грче, врше се у њима и извесни кемиски процеси. Крв тече затворенија из мишића кад раде, но кад не раде. Онда троше више кисеоника и граде више угљене киселине. Из њих се одваја нека кпселина, месна. или млечна

киселина, коЈа ооји лакмус иостоЈано црвено. Боде и материја, које се алкохолом из ње извлаче, све је више, а материја што се водом одвајају све мање, што иоказује, да се при грчењу троши гликоген. Количина беланчевине остаје скоро иста, али се јављају у већој мери опе месне базе, што постају од ње. С тога је срце, као мишиК, који једнако ради, било кемичарима мајдан њин, а Ллбиг је нашао, да у месу убијене лисице ииа десет пута више креатина, него у месу оне која је била у кавезу. На жалост ми смо још далеко од тога да можемо разумети зависност ових различних процеса и њихов однос према грчењу мишићном, т. ј. нрема наслагању изотропских и неизотропских материја у кончићима мншићним, и претварање сила меканичких, термичких и електричних,једних у друге. Само знамо, да се онда мења и убрзава мена материје, да се једине с кисеоником оне материје, у којима нема гушљика, и да се ири томе поред меканичкога рада развија и топлота, која се чини да је излишна. У мишићима, и кад су у мирном стању, врши се дисање, и развија се толлота у телу животињском. Мишић је са свим као она резервна локомотива