Просветни гласник

0 ВЕЖБАЉУ

105

у шуни, што једнако гори неку извесну количину угљена, готова увек, да се стави на чело влаку, који би се послао у номоћ каквоме другоме. Али тада и већу количину угљена сагорева и више тонлоте развија и троши. Лудвиг и Садлвр ноказали су, да крв више и брже тече кроз судове у мишиће кад ради. А то не значи само, да се ново гориво више уноси, вего да се и изгоревина брже односи. Јер се даљим исаитнвањима доказало, да киселина, што се развије кад мишић ради, убија меканичну и електричну способност вегову за рад, умара га кемиски, као што обично кажемо. Сем овога кемискога, ми други умор не можемо ни да замислимо. Још мање од овога кемискога меканизма, кад се скраћује мишић, знамо о томе, шта се при јачању мипшћа вежбањем врши кемиски, како он од јаче оксидадије постаје снособнији за рад, а зашто закржљави кад изостану онн процеси, што се врше у њему кад ради. Изгледа најприродније да рекнемо, да то долази од јачега и слабијега нрилива крви у једпом и другом стању. Но то као да више ствар потамњује но што би било довољно да се то питање тиме реши. Оне најразлнчнпје сорте меса мишићног, што их наш укус онако фино разликује, кемија трна још све у један лонад, и зашто је п. ир. месо од дивљачи по нарковнма епглеским бљутаво и неукусно, остаће јој још дуго необјашњено. Да споменемо и једно субјективно искуство овде. Уморан мишић, докле год јача вежбањем, боли неколико дана, кад мрдне или кад се дирне у трбух његов. Па и онда кад се ми шић један нут или' више пута нанрезао до крајњега умора, па се остави неко време да се одмара, боли после, кад отпочне ионова да ради као у почетку каквога путовања пешке или на коњу. Ко после дужега нрекида гимнасгике не осећа никакве болове у мишићима кад почне понова да ради, тај и не напредује вигае. После епилептичних наступа и грчева боле мишићи. Ако и узмемо да чуло мишићно стоји у нервима онима у жилама, зглобовима и кожи, и у пацинијевим гутидама, опет не можемо ни мислити,

да они осећају бол у тетанусу и трихинози. С нервима, који то осећају, нис.мо на чисто ни после Саксових радова. Где му драго и како му драго се они свршавали, они спроводе и болове мишићне по напрезању. И ако тако мало знамо о усавршавању мишића вежбањем, опет је опо познато било још у стара. времена, и то боље од свих других, тако, да је оно најзгоднпје било за изношење сличних промена и у другим ткањима. II одиста, сад је питање, да ли се сем нравих мишића и друга ткања, вршећп једнако свој посао у газдинсгву животном, вежбају и постају радом снажнија за своје послове. Или, према оирме горе, да окренемо ово питање, па да иитамо овако: да ли и друга ткања слабе и увену, кад не врше свој посао ? Да ли и глатки мишићи вежбањем јачају или не, за то немамо Физиолошкога доказа. Од детињства па даље око једнако постаје све даљовидније, и оно се непрестано вежба у кратковидности. Што људи не виде добро на близу, кад се нису у томе вежбали, значи, да и бриксов мишић слаби неупотребом. Утерус нема за вежбање никакве прилике, пошто ради само у пбвећим наузама, иа и опет добија и нове кончиће. 0 иокретима желуца у тица, који у осталом прави прелаз ка унакрсно кончастим мпшићима, не знамо ништа. Али неке патолошке чињенице, као хипертроФија бешнчних и задњих мишића после извесних нанона, говоре за то, да и глатки мишићи радои јачају. Тако оно, што се Розенталу чинило, да је очвршњавање ладним кунатилима и прањем противу назеба управо вежбање глатких мишића и судова кожних, добија емпириску основицу. Прање ладпо.м водом и купање у ладној води јесте гимнастика глатких мишића кожних. Онај младић ковач, што га пре споменусмо, поред веће јачине својих мишица беше стекао вежбањем још једну добру одлику: он се није више сагоревао. Свак зна, да она места на кожи, која су изложена. честом притиску, трењу, додиру усијаних нредмета или оштрим киселинама, отврдну, 14