Просветни гласник

106

0 В Е Ж Б А Н> У

Држање сваковрснога алата у руди произведе ! на њој разне жуљеве. Еоиање, кошење, гимнастика на реку н барпама производе жуљеве на длановима и прстима оздо, а дување стакла озго. Пре жуљева обично искачу меури. Као жуљеви на доњој страни, тако се образују каткад и гутле на горњој од тесних ципела. Жуљевп и гутле хистолошки су тачно испитивани, па и опет не знамо, за што један пут постаје тако користан жуљ, а други иут тако опасни набоји. Ту је већа навала крви и јача рана. И но свој ирилидп се ту крвни судови рашире. Заштићена кожа жуљем сада може бол^е да врши службу своју но пре. Жуљевима се па тај начин усавршавају органи за доватање и рад. Као што се кожа местимице задебљавањем заклања од врелине нредмета који је додирују, тако се она брани и од сунчане жеге осипањем и променом пигмента. Отуда и код животиња горња осветљена страна је увек затвореније боје, но доња. Но чудновато, да вештачка светлост сасвим обрнуто дејствује на кожу. Докле она од сунчаних зракова црнн дотле према вештачкој бели. Људи, који млого раде према лампи и свећи и баве се ложењем ватре, нпр. на лађама, увек су бледи. То долази но свој прплпци од њене ниже температуре и оскудице оних зракова што се лако ломе, И било би интересантно испитати, да ли електрична светлост, која може потпуно да замени сунчану код биљака, може је заменути и овде, у утицају на кож.у ? Неупотребом рожни израштаји омекшају, ослабе, и постану неснособни за своје иослове. Интересантан пример за ово имамо на конитама у коња и чапоњцима у говеди на острову Фалкенланду, где је земљиште веома лако. Чим коњи -п говеда дођу у каменито земљиште, копита им отврдне. С тога им по тим местима и није нуждан потков. То чак и КсеноФон спомиње у својој „Школи за каваљеристе". Усавршавање вежбањем јавља нам се особито и на везницама између костију, и то више меканички него кемиски и физиолошки . Покрети костију у зглобовима вежбањем буду лакши и разноврснији. Укоченост у зглобовима Ортопе-

дија и лечи вежбањем и покретањем. Велику покретљивост и еластичност у костима и мишићима Хенке и објашњује тиме, што вели, да се везнице јако рапзију, да кости не задебљавају јако на крајевима где се додирују, да је кривина површине којом се додирују већа, и, најпосле, да мишићнп конци расту више у дужину на рачун жила њиних. Може бити да се и у њиним везницама образовало еластично ткиво. Да ли ово ткиво и у гласницама вежбањем добија ону покретљивост, то остављамо на страну. Ако оћемо да будемо потпуни, морамо споменути још и ово. Мајке, које су више иута рађале, порађају се лакше, но оне, које се сада први пут порађају. Дотични мишићи су вежбањем већ стекли извесну чврстину и лакост за истурање порода. Још једно ткиво добија вежбањем вигае способности за свој посао. То су жљезде. Барем за жљезде полних органа, за жљезд| што луче млеко и семе, дознато је, да могу годинама иа и кроз цео живот да мирују. Њпно ткиво онда опада као што то и у свих животиња бива редовно између времена парења једнога до другога. А напротив, угодним распоредом између рада и одморка, вежбањем, оне дотерају до силне ироизводљивости. За то имамо примера на кравама, овцама и козама музарама и пастувима. Ако се сисе дојењем и више мужом не вежбају, онда оне увену и мирују докле их год ионова не узбуди надражај од иолнога органа. 0 жљездама, које служе варењу, можемо скоро казатн то исто. Желудац, који се неколико пута преко дан надражује новом раном издашнији је у соковима, но опај, који се веома ретко дражи. Његове жљезде више луче пљувачке, жучи, желудачнога сока и нанкреаса. Бубрезиу онихшто пиво пију нропуштају невероватну количину течностп коју они луче из крви. И кад читамо обичаје ирошлога века и чујемо за оне потоке од суза што су их лили осетљиви људи и даме онога времена, не можемо а да не помислимо, да се њине сузнежљезде само вежбањем нису развиле до толике издашностп. А о меканизму тога усавршавања вежбањем у жљезди знамо ми исто толико,