Просветни гласник

127

П А На 4. стр. XIX таб. Паучасте жљездице стоје пар по пар, које може паук да прикупи и да нротегне. Жљездице су шупљикасте, кроз које паук стотипама кончића пустити може. На 1. стр. XX таб. Два већа нокта, а и друге резотине на ногама јесте меко и глатко н зато не воле паук ранаву површину, на којој бп конце утврђивао. Р А Ц И И На 3. стр. XXIV таб. Ова животиња (у преводиоца: подземна краба) тражи љуску од острице и у њену се шупљину завлачи и тамо живн. Она се једе и мешају се. као зачин са острицама, које се продаје у кутијама од лима. Најпосле иогрешно је и објашњавање слика, које иду уз текст. Да напоменем само неке. На XXIX табаку слика 153. иредставља десну ногу одрасле птице, слика 154. ногу птичијег ембриона знатно увећану, а слика 155. кости у десној нози младе жабе, знатно увећане. На свима су овим сликама терминн по све иогрешни, тако: ПМа назива се бутњачом, 1агви8 коленом, теШагбиз голеницом и т. д.

II Главном Просветном Савету. У иоследњој трећини месеца Декембра пр. год. примио сам уз писмо Главног Просвегног Са-вета од 15. Декембра 1883. године рукопис дела под насловом: „Основи оиште зоологије за почетнике природних наука од Д-р Едуарда С. Морзеа, с немачког превео Ва.са Љубичић учитељ школе доброселичке" у 29. табака рукописа „са 155. слика у овој књизи," да о томе рукопису иоднесем свој реФерат, с тим да одго-

У ц и При јаком увећању изгледају брадавице за испредање паучине као какве затубасте све две и две упоредо смештене грбице, које. се по вољи могу стезати и ширити. На овим брадавицама има стотинама шупљих длачица (сисица), кроз које истиче материја за справљање кончића. Две велике чешљасте канџе као и остале канџе и бодље необично су глатке; на њима дакле нема нпкакве рапаве површине, за коју би концц запињали. К Р А В Е Ситна краба, острицина краба, знаменита је тиме, што себи тражи скровиште у љуштури острице и тамо живи у шкржвој дуиљи ове животиње. Каткад их се повише налази у зачињеним острицама, које се к нама у кутијама од лима доносе из Америке .... Према свем\'' овоме мишљења сам, да се г. Љубичићу врати превод као ногрешан у свима његовим партијама. 11. Децембра 1883 год. Београд. јв. ј^ОЗАРАЦ, директор београдске гимназије

ворим, може ли се штамиати о државном трошку, а за нотребу, за коју је писац исту наменио у свом спроводном иисму т. ј. „да ли је ово дело удесно за ма који разред основних школа, или као ручна књига наставницима" — како преводилац вели. Још крајем Сентембра нр. год. добио сам нисмо Главног Просветног Савета од 20. Септембра, бр. 125. у коме ми се — нре горе наведеног такође јавља да ми се исто шаље на нреглед и т. д. са напоменом да је рукогшс код првога известиоца г. X. Козарца, директора беогр. гимназије