Просветни гласник

128

ЗАПИСНИК ГЛА.ВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВВТА

То сам писмо добио баш пред своју сеобу из Београда у Ниш, и по доласку амо заиста очекивао сам да рукопис добијем, — што је и било, но уз поиову одлуку н друго нисмо Гл. Просветн. Савета од 15. Декембра пр. год. Што видим да је преглед у опште закаснио, јер ми је доцкан рукопис могао бити предат, журио сам се да скорије испуним порукуа Глвног Просветног Савета, у чему сам и сам нешто ометен, јер ја радим не у гимназији нишкој — него сам причишљен овд. учитељској школи да вршим дужност ироФесора а и деловођа сам у тој школи, и библиотекар, па због стизаља разних поруџбина за учит. школу — књига и т. д. — имао сам и имам довољно посла и мимо остале дужности. Молим с тим Главни Просветни Савет за извннење, ако би се имало иотребе да се сматра да је дело у мене дуго остало. До данас оно је у мене 20. дана. Оад да пређем на дело. Има. вшпе гледишта са којих се дела ове врсте могу сматрати и оцењивати. Ту спада или обавезан програм; или друга потреба; или дотична врста потребних читатеља; или, најпосле новчана могућносг, која олакшава да се и омање внђена делца чогу нечатати и давати потребитима у руке. Без сумње све три прве потребе у нас још нису задовољене: Нема књига, које се с програмом поклапају, као што нема још ни утврђеног и ирактиком освештаног програма за нашу основну школу; учитељима треба да читају, јер они махом у овом послу мало (или често ни мало) знају. Но што је најгоре, мене се чини, да се — ирема неким приликама, — ни једна од ових потреба неће задовољити на трајно време са овим пријавама иначе врло иохвалнш радова разних трудбеника, који — као и овај преводилац — у удаљеној Доброселици, која је на крајњој тачци западне Србије, — раде и часно се труде, без оног очекиваног изгледа на успех: да се школској иотреби и науци у оиште трајно иомогне, иа ма то било мало и иоскуиље; јер добити те врсте нису никад скуие.

Дело које сам ја прочитао има и својих добрих и својих непотпуних страна. Добро је у овој књизи то: што у њој има упутстава, има подробности, о којима сс у једној књизи, каквих у нас има — и које су за вишу потребу и вишу коју школу намењене о којима се вели подробностшха у тим књигама не говори. Овакве књиге, какав је овај руконис, вазда су и боље читапе н боље разумеване међу већином читалаца какве има у себи учитељски ред. но књиге намењене спецајалности своје струке, без обзира на читатеља, који често није далеко мимо — буквар природних наука ! И тако, док је неколико људи, моћних у науци, а верних тежњи за испитивањем и ширењем нознања наше богате Фауне и Флоре, као и минералног блага .... док је, велим неколжо људи прошло све српске долове, брда н планине и доирло у овом научном освајању ових до сад богатих а слабо познатих балканских нредела, да на врхове Балкана, велика већина, а то наши учитељи нису ни из школске авлије изашли, а камо ли да знају целу сво.ју ближу, а још мање даљу околину. Ту дакле треба заиста помоћн. И што је доброга у овој књизи, коју је превео т. Васа Љубичић учитељ, то иде у прилог овој потреби, а то је рекох она подробносг на доста месга потребна сваком почетнику или неуком у ошпте. Но ова књига има прилично и недостатака. Она је подељена на неке XXII лекције у којима је игнорисана или у непотиуности остављена свака система и систематични поредак материјала, који, и ако не мора оковати материјал и не сме бити главно, ипак треба да је — у главноме, у материјалу. Она има негде сувишка, а негде онет непотпуности. Док се на млого места писац одаје на широко и дугачко о морским шкољкама а нарочито о пужевима, дотле би ваљало и о домаћим што где-где више казати. Докле се у овој „зоологији" говори о неким „животињама са две љуске" и „пачијим шкољкама," која се деликатеса и у већим књигама ирилично у тескобном