Просветни гласник

ЗАПИСНИК Г1АВН0Г

месту оставља, и за ириморске је пределе, као и оне „крабе" (лекција ХУЈП и XIX) — у које, на жалост, наша отаџбина још не сиада као иобалтијски предели сев. Немачке, — — дотле нам оскудава, или се површно додирују далеко важније и ближе ствари. Истина писац је хтео да да „онште основе зологије" — што нама није довољно. Држећи се овог положеног у наслову „онштега основа зоологије" — иисац је тако и израдио, да свуда и даје само неке ;; основе," нешто у ;; ошпте," тако да би вредан читалац, кад би се одиста посветио у сву позитивну готовину овог дела — он би знао доста у опште, а слабо што посебице. Нама треба ово друго, ово иосебице о свакој животипи ио реду, на оно опште сљедује из посебног, док посебно тешко произилази од ошнтег. Г. г. испитачи у дотичпим приликама знају колико је празан одговор млогих од оних, који знају „принципе дарвинизма," а не знају Фауну своје околине, као и они који умеју да нричају о „ физиологији биља," а не познају трудове сличне оних писаца наших Флора, као и они, који знају све „подземне силе, које су преображавале васиону," а — не могу да буду готови ни са кречњаком или којим другнм блиским минералом. То су „основи онштег" сазнања — и оиштег незнања!! Писац, с којим г. преводилац дели штету, није ни у овим појединим одељцима био свестран. Нема нигде ништа о унутрашњој организациј и, о органима за варење, о крвотоку, о живцима, а и то је нешто важно. Преводилац је учинио ногрешку те латинска имена није нигде стављао. Свака мало боља књижица, треба да садржава ова имена. Ми се латинских назива не смемо још за д-уже време лишити, као, наравно што нам не може бити озбиљна тежња да се с њима муче деца, осн. школе. Не, за читатеља су та имена. Код нас, где је наименовање природних иредмета, живовотиња биља и минерала врло неједнако и непотпуно, верно додавање латинских назива служи као путоказ да се читатељ може и у којој другој књизи о истом предмету упутити. Овако, како

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 129 је у овој књижици, може човек читати лепо и красно о некој животињици, као што су оне ; ,са 2 љуске" или „пачије шкољке ," па да опет не зна шта је читао. Нарочито у овој књижици, где се поклањала нажња готово само нижим животињицама, на уз то и стра.ним, мучно је свакад знати или сковати ирава сриско а леио име, које ће моћи зоологији стећи ираво грађанства и беспрекорно усвајање од свију. Ми морамо тежити да многе животиње и биљке имају стална српска имена, али то се овим самовољним и ироизвољним тражењем ееоских имена, која су често само за то „лена" што су бајаги са села „из народа," као и ;; ковањем" по личном нахођењу преводилаца — неће постићи. Један скуи свију бољих ириродњака, ослоњен на досадашње тековине, познавањем немачке и латинске номенклатуре, — могао би и требало би да иоложи основе за давање научних имена на српском језику, као: за класе, редове, Фамилије и појединке. Овако ће ковати сваки за себе, а дотле ће медвед бити „папкар/' а вб „папкар" како сам слушао да „класиФицирају" деца једне основне школе! Ми морамо октројисати једну номенклатуру, но она треба да је општа, заједничка, утврђена путем јестаственичког речника, за који је доста већ принремљен о. Нека су имена народња, нека су преведена, нека су скована — школа ће их учинити општим и популарним, као и у Немачкој, само да не буде „хрватска," а томе се боље годи са овим погађањем и крштавањем појединих нисаца и преводилаца. Најпосле, ма да је језик преводиочев угодан има тамо гдекоја погрешка, које сам ја плавим плајвазом подвукао, а нисам хтео да својим поирављањем уве&авам избрљаност — у које погрешке ја рачунам изразе и речи: „ шавови" место „спојеви" јер то нису шавови (бнШгае), код пужева, „нога" место „стопало," код иужева, јер се доња површина којом пуж пузи пре да сравнити са стопалом, но с ногом, јер нема димензија у висину; „ иокрЏвало" место заклонац у пужа. Није добра, ова реченица: „ Пужеви, који на земљи живе има их од много врста, више него 17