Просветни гласник

142

годишњи извештаји отарешина средњих школа

лисања, и не би могао један учитељ Цртања еве то да предаје, па би било потребе јеш једног наставника. одредити нарочито за ТопограФско и Орнамептско Цртање. За Певање и Музику било би такође време да се постави један учитељ, пошто се зна да је у овоме крају та веплтина на врло ниском ступњу. Подносећи овај годишњи извештај, учтиво молим г. министра да ме извини, што нисам могао исти, првих дана меседа Јула послати. Број 194. 3. Јула 1884 год. У Ужицу. Директор ужичке реалке ј З аса ј Ф и^липовић. V Алексиначке ниже гимназије. Које под притиском иознатих злих прилика, а које због толико иразпих наставничких места, у овој школи није могло бити озбиљнога рада све до половпне меседа Јануара. Тек је 25. истог месеца стално утврђен расиоред предмета на наставнике и часове претиисом г. министра просвете и црквених иослова под ПБр. 731. А и од тог доба борило се с не малом ненриликом, што је оно заосталих наставника морало у пола године напуштати своје иредмете па узимати туђе, не би ли се како тако попунила осетна празнина у наставнику природних наука. И на крају свега овога ова је школа постигла ове ресултате. Уписало се у почетку годипе у I разред 45, у II 30, у III 18 и у IV 9 ученика; од ових су у течају године петорица променили завод, двојица напустили школу, један умр'о а двојица искључени на годину дана с правом на испит. Било их је дакле свега на испиту у I разреду 38 у II 27 у III 18 и у IV 9 ученика; положило је испит с довољним успехом у четвргом разреду тројица, у трећем деветорица, у другом шеснаесторица, а у првом седамнаесторица ; остало је да понавља испите у четвртом

разреду неторица, у трећем деветорица, у другом седморица и у првом деветорпца ученика ; а понавља разред у четвртом један, у другом двојица и у првом деветорица ученика. По средњој оцени било их је одличних : три у првом, шест у другом и шест у трећем разреду. Остале се оцене не могу још у свију одредити док се не свргае поновљени испити. Сви су иредмети нредавани у границама наставног плана и по пронисаним програмима; а већина их је свргаена крајем месеца Маја, изузевгаи природне науке, које се према горњим приликама нису могле потпуно довргаити ни до овог доба. Наставници су у овој години били скоро преоптерећени дужносним часовима те управо нису имали ни времена бавити се ма каквим било општим било сиецијалним иитањем о настави. Из Исто/тје Сраске успех је био по средњој оцени у трећем разреду врло добар, а у четвртом добар. Доста се ученика жалило на тешкоћу из рачунице, алгебре и геометрије. Узроци овој појави обележени су у кондуити дотичног наставника. Сви су наставници предавали по ручним штампаним књигама, које су прописане; а ни један предмет није диктован. Писмени задаци давани су и иснрављани како је прописано. При предавању Науке ХришЛанске није се могао оиазити особити уплив њен на дух и морал у ђака, ваљда што је садањи наставпик мало времена имао за овај посао, а пређашњи што је мало на то и обраћао пажње посветивгаи све своје труде да од својих ученика створи будуће „борце за народна права," у чему је донекле и успео. Учење Сриског .Тезика није имало никаквих особитих тешкоћа, које би се могле нарочито нагласити. Ни наставник а ни савет ФроФесорски немају нигата особито означити у предавању Немачког Језика осим птто се јога опажа тегакоћа