Просветни гласник

146

ИЗВКШТАЈН ШКОЛСКИХ ВАДЗОРШ1КА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

или цристадица, онда кметови измишљају други. Кад сам држао испит уједној ш.коди, дође председник и школске и политичке општине и каза учитељу усмено да је пеки ђак болестан, те не може да дође у школу, па и ппсмено уверење, рече, да је са својим писаром о томе спремио, а овамо пеки чланови одборски и сви ђаци тврдише да је тај ђак здрав и да су га пре једнога часа видели, где чува стоку у пољу. Слични примери овоме догађају се и по другим шкодским општинама и школама.. Највећма се изиграва закон, што се и без икаква узрока неће да извршују казне, изречене школским одбором. У Бедици износе укуино све казне 1119 дин., а нанлаћено је било до 16. пр. м. 133*60 динара. И што је где наплаћено доседе, то су највише државне власти наплатиле. Некоји одбори нису хтели ни да изричу новчаие казне, ма да су имади врло много случајева да то учине. Него ни сви учитељи нису редовно подносили одборима извештаје о изостанцима ђачким. Многи су их слали и ереским и окружним подицијским властима иа и министарству просвете. Где учитељ није умео да води администрацију, па је о овој неуредности ђачкој јављао председнику школеког одбора цедуљицама, обично су им председници то одрицали. Наишао сам и на одборе који су и без мипистарског одобрења ослобађали ђаке од школе. Мало је школских одбора, који еу по члану 29. закона о основним школама набављали књиге и друге школске потребе за ученике своје школе, а још мање јо оних, који су то учинили на време. Више учитеља жалило ми се на ову неуредност одбора својих, па веде да су сами за свој новац морали све набављати, да им ђаци и они не дангубе. Ретко која школска општина да даје својим сиротним ученицима књиге и писаћи материјал по члану 21. тачци 6. горе номенутог закона. С тога таке ђаке, ако су оддични, већином помажу сами учитељи, а иначе остављају школу, док им одбор не изнађе разлоге за отпуштање, те буду отпуштени. Па и ово одбори раде кад већ немају куд. Неке школе нису имале по кад-кад евију најнужнијих потреба.

Сви школски одбори не праве свој буцет у почетку пшолске године, него кад се појави потреба каква, они траже новац од општинских судова. Врдо мало њих образовало је школску касу и поделило дужности. Негде кметови купе прирез на школске потребе уз иорезу. У неким селима то не чине уз порезу, него кад стигну, преко цеде године, и кад устреба. Многи одбори жале се да кметови не купе тај прирез уредно, а велики број села, која немају својих шкода шаљу децу у суеедне. Један кмет покупио је нешто приреза за школу па, веле, потрошио, и одбор ће имати велику муку, док потрошени новац од њега наплати. Ако не баш овако и оволико, а оно сдично томе дешавало се и још у неким селима. Многа села, немајући својих школа, немају ни ђака ни у једној. Добро би било, кад би сва морала сдати децу у оближње школе, ма ове и подаље биле, јер би се онда свако бар по мало користио шкодом, док овако никако, и свако повеће седо било би принуђено да што пре гради пшолску зграду за себе. У једном селу чуо сам да чланови школског одбора, кад год дођу шкоди у седницу, ручају у механи о трошку касе. У закону не стоји да они имају права на ту, као неку, дневницу. Неколики одбори нису имали понекога месеца ни једну еедницу, а у оеталима држали су ио 2 и 3 према посду. На више места правдају се за ову неуредност тим, што ретко која општина није по некодико пута преко године мењада своје председнике те сваки од њих док прими дужноет и док се научи иослу, буде смењен, или му се опстанак на том месту стави у питање, а он онда сматрајући себе за привремена и уз то увређена, није хтео да врши ни друге посдове општинске, о којима његови бирачи воде већу бригу и рачун, да камо ди овај. И заиста где год се шкодски одбори иису редовно еастајали у седнице и где год општинеке власти нису вршиле и иначе наредбе шкодског закона, тамо сам нашао нове председнике, иди њих није било, а њихову дужноет вршили су чланови онштинских судова, који такође нису стални. Међу тим нашло се још више узрока, са којих се не могу да држе одборске седнице