Просветни гласник

извештаји школских

редовно. Има одбора, који су састављени из 10 и 12 чланова, па је тешко скупити све у сваку седницу, а они, који дођу, неће да раде без осталих ма имали и већину но закону, што, веле, после вичу на њих сељани оних села, која су остала у седници незаступљена. А где су оволики одбори, или где су и мањи, али су села што састављају школску општину, далеко једно од другог, тамо чланови школског одбора не долазе у седнице уредно највише с тога, што им председници неће да објаве ееднице на 2—3 дана раније, иего им гааљу позиве тек у очи састанка, па их они не могу да добију на време и морају или да се задоцне или и да никако не отидну у седницу. Негде се не могу да сложе кад ће држати седнице, јер се увек међу њима нађе по који, гато има друге прече послове, па прође по 2—3 месеца док нађу угодан дан за састанак. Најтеже се у овоме постиже споразум, где је председник из друга села, а не онога у коме је школа. Неки одбори мисле да би побројеним незгодама у сазивању и еастављању одборсгшх седница у неколико доскочили, кад би у почетку сваке гаколске године направили распоред но коме би држали седнице преко целе године. Ако би овако урадили, имали би донекле бар редовних седница свакога месеца, а по времену навикли би се на рад, па би се могле састајати и у ванредне. Где председници не еазивљу седнице уредно, обично се заклањају евојим незнањем и иенисменошћу и изговарају на учитеље, као да им они нису хтели казати кад их. ваља држати. Поменутим распоредом сачували би учитеље од напада бар с те стране. Има чланова одборских који проето неће ни да чују за намењене им дужности у гаколском одбору. Неке ошптине мењале су чланове у школеком одбору без икаква повода и у невреме као год и кметове, и обично бирале неепособније људе за тај посао, неписмене и таке, који бранећи некакве чудновате интересе сеоеке, не дају школи ншпта, јер писмени, веле, хоће да их огуле, иштући непрестано новаца те за ову те за ону школску потребу. Услед оваких наонаких назора и находе се понеки гаколски одбори састављени све из самих неппсмених људи, те ревизор има посла док у

; а о основн им школама 147 селу нађе писмена човека да их потпигае у уписницу. У сваком селу може се наћи по толико писмених људи, колико је потребно за гаколски одбор, па за то би ваљало ограничити одборе политичких општина да неписмене не смеју ни бирати. Вазда ее лакгае могу да проуче и запамте кратки закони и мањи број а јасно написаних упутстава и расписа, а из свега, пгго довде наведох, види се да у нас напротив ни тако кратке законе, као гато је закон о основним гаколама, ни оно мало расписа и упустава за исте тпколе или не могу да разумеју, или неће, или и ако тпто разумеју, а оно намерно врло мало изврптују натпе општинске и најмлађе школске власти. Па кад се у опште овако лабаво вртпе законе наредбе, које се тичу гаколе, те кад једна пресуда тпколског одбора чека на изврпгење по 2—3—4 и вшпе месеци а за то време кажњени родитељи не пгил>у децу у тнколу; зар је чудо што су школеки дневници пуни неоправданих изостанака ђачтшх ? И кад један кмет не сме од евојих присталица да извршује понека одборска решења, а за то се у селу ћути, —- могу ли и смеју ли противу таких поступака и у опште противу евију неуредности и лабавоети школског одбора подизати протест у самом одбору по гдекоји слабачки учитељи или јолг слабије учитељке, кад на њих и иначе бацају кривицу за сваку повчану казну, изречену одбором, а често и сватш повећи издадатак из касе ? Па и пак за све побројене неправилности и мане доста су криви и учителш као најсвеснији чиниоци у одбору и селу. Јер заиста тих мана и тих неправилноети било би мпого мање, кад би већи број учитеља у опште боље разумевао своју дужност и законе прописе, и кад понеки између њих не би био лењ или недорастао или застарео за место, па коме је. Са лењих и неснособних учитеља многа је тпкола до сад затворена и мггого је село омрзло на ту установу, а са добрих многима је шгсола омилела. Добрим и способним учитељима радо долазе деца у пгколу и у ваншколско време јер од ње виде лепу кориет, а из школа неспособних и нерадних учитеља беже. За способне учитеље ретко ће који да рече лонту реч, а бапт ако се кад год и чује која лоша, за цело је изагала из 19*