Просветни гласник

150

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРННКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

овом извештају већ напред казао неколике опште назоре о сувременој основној настави у округу јагодинском, да се случајно није ночело ове школске године радити но новом плану и новим нрограмима, који ни у колико нису детаљисани. Да нређем на поједине предмете, и то: 1. Сриски Језик. — Многи учитељи не вежбају децу у говору, те с тога она често нису кадра да саставе ни једну мало разгранатију реченицу и у гдекојнм школама одговарају само једном речи место пуном реченицом, а учитељи пе примећавају ову погрешку. Разуме се да така деца нису у стању одговорнтити ни на једно мало сложеније питање, да се дакле код њих не развија најважнији им природни дар, говор. Понеки учитељи (и то млађи и побољи), да би их нови ђаци боље и брже разумели, види се, говорили су с њима њихним језиком, којим се и у околини говори, па после навикавши ухо на такав говор, не само не осећају дечије погрешке у говору, пего су их многе и сами усвојили. Оба наведена примера узрок су да се и у школи као и на сокаку погрешно говори и да се књигом не поправља народни говор свуда. Мучно се поправљају погрешке у говору и кад се брзо говори. У понеким школама навикнути су ђаци да тако брзо говоре, да је слушаоцу тешко раставити им реченице од реченице и наћи смисао њихову говору. Правило је да кад се деца науче брзо говорити, њима често језик претиче мисао, и она онда исказују своје мисли сакато. Ова погрешка осећа се и код поменутих ђака, јер и они на мах говоре тек којешта то ии каква смисла нема (код њих је н. пр. Милош Отојићевић распорио Мурата на Косову, Милош Обречовић убио Кулин капетана, јужна Морава извире на Г^лији, а обоје састају се код Кулича мачка је мања од миша, коњ има рогове и т. д) У I разреду чита се на четири начина. Први је начин где деца најпре прегледе сва слова, што састављају једну реч, па их у себи шчитају а за тим на глас изговоре, други је кад се чита на слогове, трећи, где се сриче сваки слог за себе (ч, о, чо, в, е, к, век =■ човек) па онда изговори цела реч, а четврти, где учител. најпре више пута прочита какав чланчић и управо чита га, док га

деца не науче на памет, па им тек онда даје књиге у руке. Шчитавање је досадно за слушање, јер се ту свака реч чита за себе и иза сваке иасгаје кратко ћутање, те се чини да нема никакве везе међу речима у једној реченици. Међу тим из овакога читања прелази се у логично, само ако се пази на интерпункције. Читање на слогове мож,е да пређе у механично, и ако се не пази на нагласке, што везују поједине слогове у једну реч и акценатне речи, може бити непријатно као год ударање дрветом у паоце, кад се кола брзо крећу. Иначе ово је најсигурнији начин да деца за краће време науче читати и да у читању не греше и не застају. Срицање на слогове (трећи начин) чуо сам у две-три школе. То је оно старинско срицање, поправљено само у толико, што данас не изговарамо имена словима него гласој^е које она престављају. Деца се истина и овим путем могу да науче читати нравилно, али им за то треба и више времена и више труда, а то је гатета и дангуба кад за тај посао има савргаеније .методе. Последњи начин читања (четврти) и пије изговарање наштампаних или написаних слова на слогове, речи и реченице из књиге, већ по чувењу. Где се тако предавало, тамо ђаци при читању, ако знају задати им чланак на памет, обично обрате највећу пажњу на прву реч у чланку, иа пошто њу прочитају, изговоре више речи у један пут (ири том не прате прстом гато читају). Ва тим траже реч одакле ће наставити, на нашавгаи је, опет учине као у почетку, и тако изговарају на махове гомиле речи, често другим редом, изостављањем понеких делова и пе пазећи на интерпункције. Ако ли не знају па памет гато читају, она се врло често управљају по првим писменима у речима, па изговоре са свим друге речи, које са онима у књизи имају само заједничка почетпа писмена. Држим да ми не треба доказивати, да се овим начином читања науче деца читати као преко стубаца, те никад нису сигурна да је онако оно, IIIто су прочитала, ни онако гато су сама научила из књиге, и ако не свргае вшпе од 3—4 разреда основне школе, да ће за њих бити и свака књига без икакве вредности, јер је неће умети да читају.