Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈи ШКОЛСКМХ НАДЗОРЦНКД 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Погрешно читање у I разреду осећа се и код ђака у осталим разредима, ади у ошпте већ много мање се чује у вишим разредима наших основних шкода оно монотоно, механично па и нелогично читање. Не могу да нрећутим а да на овом месту не изнесем један особит и смешан пример читања те врсте што сам чуо у једној школи. На име ту је сваки ђак читао у својој читанци што му је казато са свим монотоно најпре неколико речи једним, вишим тоном, па за тим неколико речи другим, нижим, прескачућп том приликом све интерпункције, а по том враћао се опет на ирви тон и прелазио на други докле год није престао читати. Некоме би се може бити, учинило ово читање слично дијалогу, а мени као кад лицитирају два добошара. Мећу тим ириметио сам у гдекојим школама да се у свим разредима чине при читању друге погрешке, између којих ћу неке овде и да побројим. Тако неки учитељи бирају из читанчице за I разред само најкраће причице за читање, па те деца науче на памет. Понеки ни другом разреду не задаје озбиљније чланке. Ретко који објашњује деци значење непознатих им речл. Само у 2—3 школе тумачене су пословице, а загонетке нису одгонетане скоро ни у једној. У неким школама одомаћило се брзо читање, које је код погдекојега ученика и ученице прешло у ништа мање него блебетање. У тим школама брзо се и говори, а како се брз говор цени, о томе сам напред казао. Већина учитеља не навикава своје ученике да прочитане чланке причају и сами својим речима и на питања. У 3—4 школе ретко је који ђак I и II разреда умео да каже ма шта од онога, што је из читанке прочитао. Само у две школе наишао сам на учитеље, који су код свакога чланка у читанци подсећали ученике на сличне чланке, прочитане раније било у истој било у којој другој читанци. Неке погрешке навео сам далеко напред у овом извештају. У многим школама учила су деца и декламовати. Где у томе ирограм није извршен, учитељи су се изговарали да су све школско време употребили на предавање других предмета. За декламацмје предавато је нешто из читанака, нешто

151

из „Невена," „Голуба и осталих декламатора, а нешто између јуначких и патријотских песама наших најпризнатијих песника, које су изашле у засебним књигама и другим повременим списима. Избо]) нигде није био лош, али се декламовало с разумевањем и осећањем само у 3—4 школе. Другде се брзало као што се брзо и говорило, а понајвише се изговарале неке речи без свезе, јер су деца у оннгге најнеправилније и читала пееме. Сувремено стање српске граматике не знају ни најбољи учитељи, а скоро у свим књижницама видео еам „предавања из српског језика" од Ж. СимиКа и по где-где српску граматику од Ст. НоваковиИа. Ва то се граматика у основним школама округа јагодинског готово и не нредаје, или већином иде по етаром учебнику за те школе, који сам видео код деце на неколико места. Мени је за чудо како ти људи нису хтели прочитати бар извештаје својих надзорника, у којима су изнете примећене ногрешке и мане из свију предмета, иа да се иоправе, ако им је било тешко нроучити номенуте граматике, које су много веће. Али да су они то учинили, зар би се у њиним школама могла нредавати. граматика овако свакојако, врло шарено. Тако негде се не разликују слова од гласова. Негде се уче распознавати сугласници од самогласника у I, негде у II разреду. Негде се познају именице у I, негде у истом разреду и придевп и заменице и гласови, а другде се почну распознавати именице тек у II. У III разреду обично се има нојма о свим врстама речи, али само појма а не и сигурно нознавање свију тих речи. Подела именица по значењу и роду С1!уд?: је погрешна, јер се мешају властите са заједничким, збирне са заједничким и вештаственим, о вештаственима знало се само у 2 школе. Погрешно се казује и број код именица, па се после не може да погоди род (на пр. : врата, кола, веле, стоје у једнини и према томе женскога су рода, а деца, браћа, господа, стоје у множини). И поделу заменица ногрешно изводе, те имају само личних „питајућих" односних и присвојних, а оне за каквоћу пренели су у придеве и бројне (за количину) у бројеве. Заменица лична свакога лица свуда је иовратна (као и глаголи, кад она уз њих стоји), а многе се и