Просветни гласник

152

извешта Ј и школекнх надзорника о основннм школама

из њихне поделе преносе час у једне, час у друге. Често су вм прилози заменице и придевИј а придеви — прилози. И врдо мало њих сећају се да нитањем нађу у чијој су кад служби те ре.Чи (т. ј: да ли су придате именидама или су Приложене глаголима) па да на сигурно поГоде врсту, Чешће и понеке предлоге пребаце у Прилогеј а који су истоветни с именицама, њих хоће где што да приказују као именице (место> врх)> Како у програму није казато (детаљисано) шта се све има да учи и'з граматике, тако се о облицима врло мало зна. У IV разреду мењају се врло несигурно облици именица, мушког, средњег и женског рода (само оних, којима се основе свршују на а), јер се мешају падежи и чује се: челетем, окету, коленета, по те ливаде, овем човекем и т. д. Исто тако несигурно иењају и облике личних заменица, а облике осталих речи, што спадају у имена, нису ни учили. Предавато је понешто и из глаголских облика, а из поделе глагола но трајању и прелажењу радње им знају се само повратни глаголи, али овамо мећу и узајмичне. Највише се у овом делу граматике учило мењање глагола (редом по лицима) у садањем времену, прошлом и будућем и заповедном начину, а у пређашњем, свршеном, несвршеном и давнопрошлом скоро нигде. Глаголски прилози, где сам их чуо, још су придеви, а од придева се учио прошасти, док трнни нигде. Највећа је збрка код ових облика учињена у терминима, јер су помешали старе с онима из ДаничиКеве и НоваковиКеве граматике. Од како су уведени нови проииси пише се у свим школама и свуда једнако. Само у једној остало се при старом, што је учитељ допустио да му ђаци пишу са свим друге ствари, а ие оно, што је на прописпма. У којим се школама лоше читало, тамо ученици нису умели ни да преписују ни да пишу по диктату без погрешака; али у већини школа и преписује се и по диктату пише скоро са свим правилно и употребљавају се велика и мала иисмена, свако на својем месту. Само у једној школи писао ми је ђак II разреда слова и у почетку и средини реченице у понеким речима различите врсте, вели, с тога што су све те речи „велике речи."

Читанке за I и II други разред могу остати оваке, какве су у последњем издању, али да је да се при новом прештампавању обрати већа Пажња на Коректуру. Читанке за III и IV разред не ваљају по својој садржини баш ни за шта, и за то би требало што пре нове саставити. Добро би било кад би се све читанке удесиле тако да својом садржином помажу насгаву из осталих предмета, као што то већ чине у неколико буквар, читанчица за I разред и I читанка. А ако би био њима намењен и тај посао, онда би оне могле поднети, нарочито за више разреде, још и веће, алн да су и са илустрацијама. Таке читанке исгина сгале би више, ама би их и деца радије читала, те би биле и корисније. 2. Рачун. — У опнгге узевши, овај је предмет предаван много лошије и невештије у школама округа јагодинског, него држим, у многима другим, па и најбољи наставници нису постигли успех, који сам виђао у школама других округа. Овоме појаву не находи се узрок код ђака, јер су то била нећином врло бистра деца и у гдекојим школама са свим уредно походила школске часове, нити је узрок немаЊе наставних средсгава, јер, изузев две књижнице, све су остале имале рачуницу Ст. Д. Поповића и скоро све школе рачунаљака. А баш и да није било рачунаљаку, зар се може за икоји други нредмет лакше да створи очигледност, него за овај ? Та ено само у школи шта ваздан има предмета, који се могу да броје и узимљу у рачун, па ипак било је учитеља који се нису могли томе да досете^ те су задавали и ученицима I разреда неименоване бројеве. Па и рачуницом Ст. Д. Поповића мало се који послужио колико је могао и колико је требало, а то изводим из целокуннога рада наставиичког по овом предмету. Тако већина није дала деци јасан појам о јединици, десетици, стотини и т. д. те она у рачунању мешају те величине једну с другом. У многим школама не умеју да раздвоје задате бројеве на чисте и смешане јединице, десетице, стотине и т. д. игго је врло потребно због усменог рачунања. У опште већи је број учитеља поклонио више пажње усменом рачунању. Негди се усмено рачуна истим редом, којим и при писменом, а негде не умеју ћаци ни писмено