Просветни гласник

156

нигде ниеу знали колико је нрограмом нронисано. Црквене несме певане су понајвише погрешно, или боље да речем, нигде лепо, да ухо примаме, да у човеку смерност и побожност пробуде, а у две три школе певало се не другачије, него као кад се певајући тера коме инат. Где су школе далеко од цркава, те ђаци не одговарају на вечерње и службу, н где су наставници из учитељске школе, тамо се обично певало најмање црквених песама и најнеправилније. И световне песме не певају се ни лепо, ни правилно, него некако ранаво, несложно и свакојако, само не на обичан глас. Орпску химну слушао сам у неколико школа и сваки пут другачије, а никако као што треба. Ј ош кад се узме, да се ни у једној школи не певају народне песме, него све вештачке, и да учитељи при избору тих песама често греше, онда о.ако певање мучно ће што допринети општем образовању народном. Учитељи. који су свршили учитељску школу, највише су узимали дечијих песама за певање („имам јагње малено", „ја сам господар", „благо нама тицама"? „ми смо деца весела", „уз'о деда свог унука" и т. д.) и неШто патриотских, па се у томе угледали на њих и други неки другови њихови, и дечије песме неване су скоро свуда нрилично лепо. Ваљало би да учитељи овој вештини поклоне већу пажњу, па "да је предају не на један месец — два дана пред испит, него преко целе године. 11. Гимнастика. — Ова вештина као и да се не предаје, тако се у онгате мало из ње зна. Окретање главе на десно и на лево, избацивање руку горе и доле и напред, сагибање тела напред и где што пекако марширање без такта — то вам је скоро у свим школама све знање из гимнастике. По негде ни половина од тога није свршено, а било је учктеља, који никако нису ни иредавали ову вештнну. У предавању нигде нпје употребљавана команда (на пр. избацивање руку напред! један, два и т. д.) па да ђаци по команди раде, него учитељи најнре израде, што ће после ђаци па за тим сви заједно (и учитељ и ђаци) без такта, без реда и са свим несигурно, јер ће се ретко које дете наћи, што би могло израдити казату му

Фигуру, негледајући у учитеља. Па и на овај начин обично раде, што и учитељ, само најпажљивији ђаци и они, што су, сигурно, дуже време, ту вештину учили, а остали сваки по што год друго, да се на послетку начини читава збрка. Из овога се- види да ни Гимнастика није предавана преко целе године, него као обично пред испит, те се није могло ништа да научи. А норед овакога обичаја и немара нагаих учитеља, ђаци би остали јадни, слаби, закржљали, без снаге и моћи, да им није плотова, воћака, младих чворака и голубова по планинама и стоке, за којом сваки дан јуре. Учило се по нешто и од војенога вежбања (обртање на лево и на десно, на левокруг, па чак и на деснокруг, и марширање) а све тако сигурно, тако по правилу, да би се оваком вежбању слатко насмејао и онај новак, који је тек ступио у касарну. Од гимнастичких справа видео сам само премета код 3—4 школе. Данас се Гимнастика предаје скоро у свакој другој школи другачије; због тога је нужно, да се учитељима пропишу правила, по којима ће они морати сви да предају ту вештину. Ето тако и толико предавани су наставни нредмети у нижим основним школама округа јагодинског сем оних у варогаи Јагодини. 8. Јула 1884 год., у Ерушевцу. Понизаи ј !ани-кије ЈТ оповић, проф. крушевачке ниже гимнавије.

VII ИЗВЕШТАЈ С. Бимбика, надзориика основних школа округа крајинског По гласу датога ми упутства од 1 Маја о. г. ПБр. 3091, част ми је поднети г. министру извештај о прегледаним основним и продужним школама у округу крајинском, у којима сам у минулој 1883-84 школској години држао испите.