Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈП ШКОЛСКПХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВН1Ш ШКОЛАМА 157

Поверени ми посао свршио сам у времену од 25 Маја до 6 Јула о. г. закључно. Оволико времена морао сам употребити колико да задовољим озбиљним захтевима стављенога ми у дужност рада толико и рад великога броја школа у овом округу. Испите сам држао у 61 основној и 2 продужне школе, које су биле у 41 школском месту и у којима је на испиту било и испитано 2289 ђака. На само иснитивање поменутог броја ученика у тима (68) школама, — не рачунећж време проведено при свакој школи после испита у раду са школским одборима, — употребио сам 359 1 ј 2 часова. На сваку дакле школу просечно долази око 5 х | 4 часа рада. Осим школа у којима сам држао испите, походио сам школе у Уроввци и Сипу, где испите држао нисам, јер су биле без наставника, прва пола, друга готово целе године, даље прибрао сам потребне податке п из школа у Оалашу и Горњанима, где такође испите нисам држао, јер су биле без наставника дуже времена, а деца беху распуштена кућама. Од 61 наставника чији сам рад оценио има по успеху: 10 одличних, и то: 9 наставника п 1 наставница; 26 вјрло добрих, и то: 13 наставника и 13 наставница; 17 добрих, и то: 13 наставника и 4 наставнице, и 8 слабих, и то: 5 наставника и 3 паставнице. У интересу јачег ширења писмености и у жељи да се у овом округу помоћу школе даде српском језику јаче наставе, мишљења сам да се у гдекојим нарочито већим и имућнијим општпнама постојеће школе поделе на два или више одељења или и са свим нове заведу. На више места школеки одбори увиђајући и сами горњу потребу изразили су се да би њихове општине еа своје стране драгом вољом приетале на све издатке, који би се на ту цељ имали учинити. Разгледајући уписне протоколе и прозивнице приметио сам да еу ученици у овој години далеко уредније походили школу него прошлих година. Ова прија,тна појава последица је строжијих одре-

даба новога закона о основним школама и била би куд и камо повољнија кад би евуда школски одбори и наетавници марљивије вршили своје дужности према школи. И ако су се у већини школа школски одбори са наставницима кретали у границама закона не дајући места никаким неуредностима, ипак је било и гаквих, који су противно јаеноме сло!!у законском или никако или овлашно вргаили оно што су дужни били чинити. У таких школа и изостанака ученичких било је врло много ж еамовољног напуштања школе од лојединих ученика а у гдекојима чак и недозвољеног отпуштања деце из школе које од школских одбора које од самог наставника. 0 начину иредавања и усаеху постигнутом у сваком наставном предмету из кога су ученици испит полагали казаћу евоје мишљење с обзиром на нове нацрте програма за поједине предмете. Говорећи о начину предавања могу с пријатним задовољетвом констатовати, да је исти у добре половине наетавника код којих испите држах рационалан и сувремен. Но у доста још гакола опажа се онај застарелп и преживљени механизам, који долази или са неумешности наставникове да се прилагоди сувременим захтевима наставе, или са недовољне спреме за рад у гаколи, или у гдекојих најзад са немогућности да се одвикну од свога начина са којим су се дужим радом сродили. ПТто се успеха из појединих наставних предмета тиче нашао сам при своме ово годигањем раду оваке резултате: 1.) Наука ХришКанска. Овај је предмет према новом нацрту програма предаван у већини гакола добро и успех је готово свуда био добар. Нарочито су код бољих наставника ностигнути врло лепи резултати у II и III разреду, у којима је из тога предмета унесено за иредавање новим програмом оно, гато и учи и занима. 2.) Сраски Језик у овом крају у многим местима наилазио је на велике тешкоће. Читање је без икакве естетике у много школа, разумевање и причање онога што се чита недовољно. Боље Је среће била у већине школа граматичка анализа, к0 Ј а Ј е У гдекојој разрађена за похвалу. Најтеже