Просветни гласник

159

0 спреми наставника у опште, које сада на раду нознадох, као о питању веома тугаљивом такође ми је врло тешко да изречем свој суд са прецизношћу. Но у еолико се о томе у опште може говорити и у колико се из кратког боравка у школи појединога наставника може што о његовој спреми за рад рећи, могу тврдити, да је више од половине наставника у школама овога округа спремна за свој посао и ради га с вољом и разумевањем. У таквих наставника деца су из свију прописанпх за учење предмета изнела из школе знања, која и каквоћом и количином могу да задовоље најозбиљнијим изискивањима. Приличан је број и оних наставника, који се отимљу да у свему иду за временом и који ће при повољнијим приликама ностати добри радници. На утеху пак школе у овоме крају с пријатношћу могу рећи да је веома незнатан број радника, који ни у колико нису дорасли за тежак и озбиљан. позив наставнички. Што се тиче школских књига које су у употреби још по школама нећу ништа ново рећи ако кажем да у већинп не одговарају намењеној цељи. Стручњаци који се тим питањем баве. исказали су

своје мишљење у питању о нашој школској књижевности у смислу неповољном по њено садање стање. Потребних учила за наставу има скоро свака школа. Где сам приметио да што не достаје наредио сам да се набави а о томе сам свему прибележио и у списку под В) да би и г. министар могао чинити што у том погледу за сходно нашао буде. Књига у свакој школи има приличан број и књижнице су свуда уређене по пропису. Где нечега није било у свему како ваља дао сам унутство како да се поправи. Захваљујући г. министре Вама и Просветном Савету и овом приликом на почаети и поверењу молим Вае да и овом приликом примите израз мога свагдашњег поштовања. 20. Јула 1884-. године, Неготин. Господина министра нросвете нокоран ј^ИМ. ј. јзИМБИ^К. овогод. надзорник основних школа за округ крајински

КАРАНТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по р.. јЗ. Ј>убе-у)

(Наставак) Ислам. Мухамедова вера, која је названа Ислам, није ништа друго иего сакуиљена правила из старих иричања и предања арабљанских и навике из њиховог живота. Осем тога нозајчљено је нешто из јеврејске и хришћанске вере. Сугатина Мухамедове вере врло је проста, али обреди, који су прописани, врло су многостручпи. Главно правило вере ово је: „Саио је један Бог и Мухамед је његов нророк." Као главна дужност свакога Мухамедовца јесте нотпуна преданост Богу, који је свакоме човеку одредио његову судбу. Сваки Мусломан (верни) мора одавати поштовање једноме, правоме Богу, мора

му се покоравати и у свему веровати. Осем ових главних дужностн веома је потребно свакоме верноме : прсте, пост, молитва, давање милостиње и аутовање у Меку. Прање руку, лица и тела, као стара павика Арабљана, препоручена им је као врло нужна. То је захтевала и сама њихова, сувише топла клима, а увек се врши пре молитве. Где није имало довољно воде, као што је то случај на више места у арабијским нустињама, препоручено је вернима да се неру са песком. Сваки верни морао се пет пута дневио молити Богу окрепувши своје лице ћаби. Овај правац (окретање ћаби) назват је кебла. Сваке годице