Просветни гласник

ЕЕЛЕШКВ 0 ПУОСВЕТИ II ШКОЛАМА

173

Ова педагошка иера код нас јо још у ир°шастој години заведена.

VI Школовање Индијанаца и Апаха у Америци Само још 300.000 Индијанаца у пространнм земљпма Вдружених држава у Америци чине мален остатак некада многобројног становништва црвених људи у тим земљама. Код њих још и данас не зна се за корист од обрађивања земље, и по томе код њих земља н нема вредности, нити ко цени својину земље, нити у њих има дичне самосталности и самоопредељења. Онп још и данас живе животом номадским, селе^и се по постраним ненасељеним и незаузетвм земљама живећи од лова. Не нађу ли лова, они у невољи крећу се у пљачку на становништво по насељеним крајевима. Отуда вечито ратовање измећу белих и црвених људи у Америци. То ратовање је и доторало Индијанце на тако мали остатак. И таки ће односи између белих и црвених људи у Америци и остати или докле траје црвених људи, или докле се они не обрате у живот културни, дакле не напусге живот номадски и не приме начин живота радничког, док не нрестану сви бити проста својина племена, иа не почну појимати и ценити личну самосталност и својином земље не вежу се за извесна места. Американци су трошили огромне суме новаца на ратове с Индијанцима и нису постигли трајног успеха. Напослетку почели су се служити другвм оружјем, покушали су да војују просветом противу днвљаштва и суровости; почели су оснивати школе за индијанску децу. Најпре су почели да школују мушкарце. Али су у брзо оназили да ће мушкарци, којп се буду женили девојкама свога племена, које су оетале у стању дивљачком брзо се враћати у дивљаштво, п предузели су да школују и девојчице. Деца ова или су отета од дивљачких нлемена или су узета од њих као таоци мира. Најважнија је од тих школа она у Карлислу у Понсилванији. У њој има око 100 дечака и девојчица из илемена Анаха, најдивљачнијег племена индијанског. У тим школама и мушкарцима и девојчицама дају се елементарна знања, а поред тога мушкарци

се- уче земљорадњи и занатпма, а девојчице сваковрсним кућевним радовима. Течај њиховог школовања траје 5 година. Они се за то време толико изобразе, да су у стању где им је воља код белих људи наћи занимања и уљудна уждвљења. Недавно неколико поглавица из племена Апаха долазили су у Уашинктон, а оданде свратили и у Карлисл те ноходили и школу у којој се уче њихови саплеменици. Н>има се донало постуиање са њиховим санлеменицима и зажелели су да се и њихова деца тако школују. И сада у три така завода, који се издржавају о трошку Савеза има на 1000 индијанских дечака и девојчица, који се у њима }че. И Американци су већ увидели да је ово најбољи пут и начин, да се учини крај проливању крви и белих и црвених људи, јер се утврдо надају да ће овако образовани Индијанци, вративши се у своја племена унети међу њих културу са много већим успехом, него што то могу да учине учитељи и свештеници из нлемена белих људи.

VII Стање образованости у Јапану Јапанско посланство у Лондону предало је јавности извештај, у ком налазимо много интересантних података о држави још тако мало познатој. Ни једна грана јавнога живота није толико напредовала у Јаиану, колико јавна настава, и ако и овде има још доста да се уради ; јер 1882. године само је -13 ироцента деце за школу дорасло ову и полазило. 0 стању јавне наставе имамо ове бројеве: У 1882. години вило је:

ШКОЛА

БРОЈЕМ

НАСТАВНИКА

ЂАКА

Основних .

28.908

76.769

2,616.879

Средњих .

173

934

12.315

Примерних .

71

602

5.275

Универзитета.

2

135

2.035

Техничких

98

975

8.829

Стручних .

1.026

2.598

72.260

Свега

30.278

82.013

2,717.593