Просветни гласник

27*

ДА ЛИ II ЛА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА НМА СВЕТА

211

ли је на нашој земљи тако добро да се боље пожелети не ложе ? Покушаћу да на та питања одговорим. Познато је да је астрономски узрок разлици годишњих времена, климата и дана, нагиб обртне осовнне какве планете према равнини њене иутање. Ако је обртна осовина неке иланете управна на равнини њене путање око сунца, онда ће њена тропска зона заузимати само екватор, а ледена зона обухватиће само полусе, а тонлота и светлост умањаваће се неосетно пошав од екваторијалпога круга ка поларним крузима. На тој иланети клима је умерена, свуда; у свима регионима њезиним, може се живети; свака ширина имаће своју особену али перма,нентну температуру; дан је увек раван ноћи. Такво стање планете произвешће на њој плодност ц корисно ће утицати на умни и материјални живот иа њој и доиринеће срећи и дуговечности њених становника. Ако би обртна осовина неке нланете пала у раван њене путање око сунца, онда би умерене зоне са свим нестало; сунце би узастонце пролазило кроз зенит сваке тачке на њој. С тога би све тачке на тој планети имале најразличнија годишња времена и дане врло различне по трајању; на свакој хенисФери те планете била би наизменце ненрекидна светлост и непрекидан мрак, жарка тонлота и ледена зима. Свако би место на планети у току једне године иретрнело ове несносне промене и нланета у таком стању не би дала својим обитницима услова за нанредак. Ја сам овде узео две крајности. Између тих крајности има много интермедијерних стања. Па да видимо какав положај заузима наша земља у томе погледу. Обртна осовина наше земље не само да није управна на равнини њене нутање око сунца, што би најбоље за њене сгановнике било, но је знатно нагнута према равнини Њене путање, и угао нагиба износи 23°. С тога на нашој земљи није температура умерена, нити се ноступно мења, већ су прелази у клими нагли и осетни за организам. 36 ог гога нагиба на иашој земљи постоје три зоне

климатске, и у свакој од њих клима је особита, па с тога нису ни за обитавање нодједнако угодне. На екватору жарка клима брзо умори и изнури живот, а на полима опет оштрина по, ларне климе не одговара Функцијама живота љуског и потребама организама. Према томе, наша земља у овом ногледу не заузима најугоднији положај за благостање њених становника, јер чести и напрасни скокови и промене у клими поремете иравилно развиће организма, те оно престане живети пре времена. Ко је однегован око екватора не може да живи ближе полима и обратно. већ је сваки више-мање везан за ону зону у којој је одрастао. Неки су тврдили да је земљина обртна осовина била некад управна на равнини њене нутање око сунца; да је у време прве појаве човека на земљи вечито пролеће украшавало и богатило нашу земљу, и да се земљина обртна оса тек доцније накренула и заузела овај садањи положај. Но ове теорије немају основа. Ајлер, Данграж и У1аплас поставили су границе. међу којима се нагиб земљине осе мења, и још су нашли, да нагиб еклиптике осцилује само за неколико стеиени са обе стране одједног средњег положаја. Дакле нагиб еклиитике периодички се мења, те је тако тај астрономски елеменат сталан. Но годишња времена на земљи и на планетама не долазе једино од нагиба њене путање, већ и од ексцентричности њиних путања. Земља наша, као и остале иланете, не креће се по кружној путањи око сунца, већ по елинтичној, и једна жижа те елипсе је сунце *) Идући по елиптичној путањи земља и остале планете некад дођу ближе сунцу а некад су даље од њега. Најближе су сунцу — њино је удаљење од сунца шшшшт — кад дођу у теме мале осе елипсине и онда се каже да је пла*) Ексцентричиост се зове половина раздике остојања планетиних од сунда кад је она у оним крајњим положајима (аФелији и перихелији). Ако са е означимо ексцентричност, са п остојање планете од сунца кад је она у перихелији, а са (I остојање плапете кад је она у афелији, ондаје ексцентричност елипсе, којом та планета путује око сунца, дата у овом изразу: