Просветни гласник
32
4
ЗАИНСНИК ГЛАВНОГ
НРОСВЕТНОГ САВЕТА
249
Но иоводом оних тачака у записнику, где се говори о награди нисада гаколских књпга, г. Љуб. КовачевиЛ упитао је Савет, како се рачуна штампани табак код учебника за основне школе, и да ли се прави разлика у томе, почем ее учебници за основне школе штампају у мањем Формату, а за средње у већем, те би према томе то требало имати у виду при одређивању хонорара нмсцима. Услед овога неки чланови говорише да би требало разликовати већи и ман.и табак, а неки чланови беху мишљења да се та ствар остави министарству и штамнарији, почем је тешко тачно одредити величину табака, јер то завиеи не само од облика него и од другог којечега. После дебате о том Оавет је за сад оставио то питање и једногласно прешао на дневни ред. II Прочитан је реа>ерат г.г. Арх. Н. ДучиКа и Јевр. ИлиКа о „правоолавном катихизису" за средње школе, од г. Синђела Фирмилијана, суплента Богословије. Решерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледали смо рукопие г. синђела Фирмилијана : „Ј/равославни хришКански катихизис" за средње тколе и част нам је поднети Главном Просветном Савету овај извештај : Цело дело износи 21^ рукоп. таб., од којнх 1 1 1 2 табака захвата иристуа, затим 12 табака обухватају први део ; „о вери", а после овога три табака захвата други део: „о нади", ц на нослетку последњих 5 табака обухватају трећи део : „о љубави." , Писац радио је поменуто дело по програму, који је усвојен у Главном Просветном Савету за III разред средњих гакола; но ипак има неколнко тачака, у којима се дело не слаже са програмом. Тако н. пр. међу „изворе хришћанске вере" г. писац је уметнуо ; ,основне хришћанске истине"; — затим у III одсеку нрвога дела стоји одвојен „вечни живот" од „цркве као царства небесног и земаљског," — и на послетку „нзраз љубави према ближњем" израђен
је друкчије, а не онако, како је то програм одредио. Што се садржине тиче, она је потпуно догматична и дух православпе цркве проведен је тачно у њој. Писац се марљиво старао, да истипе хршићанске цркве представи што потпуније, и има места, где су те истине изнете у такој опширности, да би по нашем мигаљењу требало да су краће представљене за ученике III разреда средњих школа, а нарочпто у ирвом делу „о вери." У погледу стила и језика морамо приметити, да је у целом делу стил врло тежак за ученике ниже гимназије, н да језик није довољно чист ни правилан. Многа бп места остала са свим тамна за ученике, услед тешкога стила и неправилности језика. Према облику и садржинн овога дела узимамо слободу предложити Главном Просветном Савету, да се ово дело не зове; „Катихизис", пошто није, а и не треба да је у катихетичном облику паписано, него да се назове • „ХришКанска наука." После свега нанред номенутога, наше је мигаљење: Да иисац исарави дело у аогледу стила, језика и других наших аримедаба, овде насиоменутих и у рукоаису обележених, и тако исирављено може се иримити за учебник 111 разреда средњих школа. 18. Јуна 1884. год., У Београду. Главног Просветног Савета редовни чланови Архимандрит ј-1. ЧИЋ јЈеврем Д. проФесор Пошто је ре®ерат прочитан п пошто су у Савету прочитана нека места из рукописа, Савет је одлучио да се рукопис врати писцу да га он поправи у погледу стила, језика и других примедаба у ре®ерату напоменутих и у рукопиеу обележених, па да тако прерађено дело поново поднеее Савету на преглед и оцену.