Просветни гласник

252

годишаи ИЗВЕШТАЈИ СТАРБШИНА СРЕДН.ИХ ШКОЛА

ученици код својих кућа друкчије говоре, него што у школи уче, те је тако огроман труд при најбољој вољи наставника за тај предмет, а и осталих наставника мало награђен. Овоме би се зар номоћи могло, бар у неколико, кад би: а) л.уди, који вргае неку јавну службу пазили на свој говор ; б) кад би се у сваком селу, или где је то за ирви мах могуће, подигла основна и мушка и женска школа. Врло важан један узрок отклоњен је тиме, што је ове године решено, да се подигне дела гнмназија у овој вароши, Овим чином у овој вароши и у овој околини отпочиње нова епоха. Још је тако исто главно да се и сви остали услови испуне, па да ова гимназија , своју реФорматорску цељ ностигне Нарочито пак за овај завод ваља поставити за све дисциилине довољан број наставника, тако како би они поред својих школских дужности могли и другим путем унаиредити знања и вештине у овоме крају, па тиме и Сриски Језик. У цељи унапређења матерњег језика српског наставник је давао ученицима те су учили на памет народне иесме за певање и декламације. Тиме се хтело да се постигне двоје: шпрење патриотизма, појмова и поноса о своме народу, и друго вежбање у акцентуацији; а у исто време да сс ученици упознају са лепотом и духом свога језика. Да би пак научили лепо и правилно да пишу, наставник српског језика — иопгго учитеља за краснопис није било — давао им је разне чланке из Читанке, те су иисали и ћирилицом и латиницом. На овом месту дужност захтева да приметим ка К о ђаци у оиште у основним школама врло иогрешно уче срнски језик, па тако пређу и у гимназију. Тако они знају да кажу при анализи, шта је именица, придев, број и т. д., а значење те речи ђак не зна; не зна за то, што он учећи поједине речи он учи да позпа са,мо које је врсте која реч извесним начином, а сам појам, представу њену ђак не зна. Другим речма, ученик учи одвојено саму реч написану или изговорену од њеног значења ; јер учећи је он је

не оиисује, те да јој сазна њену представу, већ само да каже у коју врсту спада. На овако изучавање срнског језика без логичног размишљања наишао сам код ученика свих разреда. На ово сам скренуо нажњу свих овд. г. г. наставника., па су у овом раду и они то исто сваки у свом предмету приметили. Мишљења сам да би ваљало из III разреда што одузети и додати II разреду, те да се сви разреди изједначе у материјалу, како би се предавање лакше и пре свршити могло, и како би се тиме олакшало III разреду, који је у опште сувише оптерећен. Ппсмени задаци у школи рађени су према правилима која о томе постоје од 20. Октобра 1883. год. Установа нисмених задатака је добра ствар, али по мом скромном мишљењу, много је 6 пута из једног предмета у два месеца задавати писмене задатке па ма из ког иредмета, јер то много времена односи како наставнику тако и ђаку. Често се дешава да се још нека нартија не сврши, а већ ред дође на задатке. А што је главно нужно је сваког ученика у два месеца испитати при свем том што он има оцене из задатака. Наставници овог завода држе, да би довољно било кад би се без призрења на број ђака, нредмета и разреда, задржало 3 највише 4 иута школских задатака у два месеца. 3. Из Немачког Језика програм није потпуно извршен, једно с тога што редовног наставника није било, па је дотичпи наставник узео само два часа недељпо у сваком разреду; а друго с тога, што је морао најпре да понови са ученицима све оно, што је дотле учено. Према овоме и задаци мање су узети. 4. У Географији и Космографији свршено је ио програму, и то у II разр. крајем Марта, а у I, III и IV у првој половини Маја. За предавање овог предмета има у заводу два глоба и разне Физичке карте; али политичких карата нема, са-којима бн ваљало снабдети Џ; овај завод.