Просветни гласник
33
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ СТЛРЕШПНА СРЕДЊИХ ШКОЛА 257
10. Из бележака, што су у главном нротоколу заведене, види се јасно, да је сваки ученик у току два месеца говорио. 11. Испити у овом заводу, према нретнису господина министра од 24. Маја ове год. ПБр. 4401, одиочети су 15. Јуна, а свршени су 26. истог меседа. С тога, што су се испити морали у овако кратком времену да посвршавају, мораху се они држати у два, у три па и у четири одељења. Да пису испити из историје сриске и из земљописа крајем Маја свршени били с тога, што је по претиису господина министра од 25. Априла ов. год. ПБр. 3722, дотични наставник нослат у округ крагујевачки да прегледа школе, не би се тада у овако кратком времену могли сви испити из свију предмета посвршавати. Тада би се морали испити сваки радни дан у три одељења држати, а. то не само да би по саме ученике штетпо било, но би и самом персоналу око председавања и испитивања немогуће било да издржи. Сваки би онда имао готово сваки дан да ради, и то цео дап без прекида, јер је персонал мален, па би често ред морао долазити, а овај умор једва би могли млађи људи издржати, а старији — смем из искуства рећи — не би могли баш никако. И због краткоће времена не могаше се ове године испитима да даде она важност, и она озбиљност, која треба да им се да, а која се у дужем року полагања до сада п даваше; јер се мораху доста брзо свршавати. Ученици ретко кад да су прн садањем полагању исппта имали по један дан за спрему слободан, у који би могли прочитати бар предмет за испит. За пола дана нису могли ништа учпнити. С тога се, нарочито при крају, могаше на њима да опази велики умор, те с тога и беху слабији одговори баш код иначе добрих и трудољубивих ђака. 12. 'Задоцњавања од школских часова иреко зиме бивало је много. Нарочито су се задодњавали онп ученици, који иослужују, -— а такових има доста. Па и други су ученнци иреко зиме болешћу спречавани бивали, те на неколике
часове нису долазили, — но такових случајева није било много. Од нролетос, од како је лепше време отночело да се указује, отпочео је да расте и број изостанака не само оних што послужују но и оних што не послужују и то доста пагло. Ово нагло растење т. ј. низање изостанака нарочито се дешавало у Мају, и докле су била предавања, у Јуну месецу, које ме је довело, да сам пред саме испите, неке од ученика сам казнио по неколико дана затвора, који су издржали, а неке од њих са великим бројем изостанака дао сам Савету Гимназијском на осуду, којиихје казнио по члану 23. тач 2. закона школског отпуштањем с иравом на иолагање исиита исте школске године. Ови су истина одмах и полагали исиите, и они су, ако ничим другим, а оно су бар каж. њени тиме, што ће у сведоџби, ако ју узимали буду, добити у владању да су били отпуштени с правом па испит. Поступком овим држим да ће се остали ученици застрашити, и да до године, бар ^ исто доба, неће без нужде изостанке чинити. Ове изостанке у Мају и Јуну чинили су ученици по свој прилици с тога, што је леио време наступило, па су се као деца у игрању свом занели и од часа задоцнили, —- а што ће можда и најистинитије бити и с тога, да недоласком својим избегну случај, који би им могао до онда добивену добру белешку покварити, ако би наставник случајно њих неспремне прозвао да говоре лекцију. Ово је опште познати шеретлук ђачки и њихова разумљива спекулација, која. је се у доцније време појавила п доста маха отела. 0 ђачким изостанцима по могућности су бнвалп извештавани њихови родитељи и старатељи не само од разредних старешина, који су то по дужности редовно чинили, већ сам их и ја сам извештавао. 13. У иочетку школске годше уаисало се било : у I разред 69 ученика. Од њих су 58 полагали иепите из обавезних предмета п положили су: