Просветни гласник

270

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ

ИЛАНЕТАМА !ША СВЕТА

део Европе био је под водом, под ледом. Глечери су били много распрострти иа континенту. Л.едене санте пловиле су ка југу Европе и ту се станале. Европа је имала са свим другу конФигурацију. Владале су баруштине, мочар, у у којима се образовао тресет. У планинским долинама образовао се бигар, у коме има петреФаката. Многе су пећине испуњене животињским отпадима. Животиње су већпном северне а има и јужних, али су и оне биле таке организадије, да су могле поднети и хладноћу, која је тада владала. Скандинавија и Енглеска биле су ледом покривене. Ниво се јако мењао, земљиште осциловало. Скандинавија се спустила за читавих 800 м. на пиже у овој иериоди, Од сисара овде се јавили мамут, носорог, говеда и други сисари. Још у терцијерној Формацији јавила се интелигентна животиња, предак данашњег човека, која је за своју порабу измислила нека оруђа од шљунка, то су први трагови људске индустрије. У кватернерпој Формацији има већ савршенијих оруђа. Било је стрелнца од камена, чекића, буздована и других. Из овог кратког геолошког нрегледа видимо да од почетка историјског доба наше земље живот њу не оставља, но је свуд прати, па ма у каким нриликама она била. Ми видимо да су се прилике непресгано мењале, и да је то мењање прилика, околине, изазвало појаву других организама а проузроковало пропаст онима који се нису могли да прилагоде тим новим приликама, али никако није са тим мењањем нрилика на земљи уништен живот на њој. У једној Формацији видимо да море превлађује, па и организми су морски. У другој земљиште се издиже — и организми се удешавају према том и развијају се сувоземски. Непрестана осциловања, што је земљиште бнло час више час ниже површине воде, и непрекидпи потреси и вулканске ерупције нису могле стати на пут развијћу живота. И хладно и мртво море силурско опет је давало услова животу пеких оргапизама; и загушљива, влажна, барска клима карбоннФерска створила је услове појави живота многих грдних биљака

| и животиња; и најжешће еруиције п осцилације у терцијерној Формацији нису могле стати на пут појави интелигентне животиње; ни мочар, баруштине, хладно море и глечери дилувијалне Формације нису зауставили точак живота, него је живот, савлађујући све ?е препоне, сретно излазио као ненобедими победилац и тријумФишгћи даље се шприо и развијао. Од почетка историјског доба наше земље па до данас, за те милионе милиона година, ниједног тренутка није земља била без органског живота на њој. Он јој је нераздвојни пратилац од иочетка њеног историског развитка па до данас и биће јој докле земље буде. Никаке нромене земље нису јој могле отргнути тог њеног нераздвојног и вечитог нратиоца, нити ће га икад икаке промене на земљи моћи отргнути. Живота ће бити иа земљи докле земља постоји. Кад земљи нестане њених саставних материја, онда ће се и живот на њој угасити, Дотле никад! Почев од најсавршенијих сисара на до најнесавршенијих животињица, кад прегледамо све Феле животиња које насељавају нашу земљу увидећемо одмах како су сва бића органска прилагодна — у њиној интимној конституцији пределима и срединама у којима бораве. Свако биће више-мање, везано је за извесан предео, извесну околину и његова је конституција удешена према томе пределу, тој околини и према приликама које ту владају. За сваку Фелу органску нужни су други услови, прилике, иредео и околина. Па како је на новршини земљиној велика разноликост, свако место, свакп предео, у другим је условима и околностима, то и Феле животињске изобилују у разноликости. У свакој средини, па дакле и на планетама, свако биће мора бити организовано према иределу и приликама где је, на ма каква ова средина била, јер иначе му нема ту услова опстанку. Да је то тако показује нам изучавање природе, показује нам историја наше земље, геологија са петрефактима у свима земљиним ®ормацијама. У примитивним епохама наше земље, кад унутрашња земна тонлота и нестабилност коре