Просветни гласник

272

ДА /III И НЛ ДРУГИМ

пл А нетама пм А свег А

једнаке. Може се рећи да је апсолутно немогућно наћи ма две индивидуе иотпуно једнаке, јер су, строго узев, на сваком кораку друкчије прилике. Но и ако је живот на земљи тако распрострањен и разнолик, опет ми видимо тек мали део од живих бића, који су обитници наше зечље. Микроскопски проналасци тврде нам, да ми познајемо тек мали део жнвих оића на нашој земљи и да пама невидљивих живих бића у води и па континенту има неизмерно више но видљивих. ГеограФија биљака и животиња показује нам универзално распрострт живот по повргаини наше земље; свака зона отвара пред нама ново царство живих бића, сваки предео износи нам пред очи нову популацију организама. Пошав од најдубљих долина па до врхова највиших планина, на нуту ћемо се непрестано суеретати са Фелама биљним и животињским, чиј организам одговара прпликама које владају на оној впсини, на којој се они находе. Исто тако ако пођемо од екватора ка полима опет ћемо видети да сФера живота постаје све разноврснија, почев од гиганских Фела на тронима, па до бескрајно малих организама, који око полова бораве. Близу око полова, где највећи организми не би могли егзистовати, влада још жнвот, има још биљака и животиња. Микроскопски мали организми у морима око јужнога пола показују велико богасгво живих бића. У леденим сантама које плове на гаирини 78° 10' нађено је више од 50 Фела полигастрика и косинодиска, које су са успехом издржале борбу против неизмерие зиме. Жива бића покривају најскривеније регионе; она покривају земљу као нека мрежа од живих бића. У подземним језерима, куда, изгледа, само кишна вода може да сиђе, налазе се не само инфузорије и животињице које се свукуд јављају, већ и Феле риба и водених птица. Природне пећине, које као да су сасвим затворене, јесу уточиште живих бића, која се у њима множе и распростиру особити подземни животи. Поларни снегови ране у себи сћшпаеа агапеонТев. На Андесима, који су 4600" 1 пиеоко над морем, има доста Фанерогама.

Живот је, дакле, до бескрајностн променљив и јавља се св} г да где су испуњени услови његовога бића. Вештачке класиФикације неће бити никада кадре да обухвате сва жива бића. Живот се тако рећи, тигра са материјом и обликом, и као да пркоси свима немогућ ностима. Кључала вода и лед нису за њега несавладне препоне. Атом ирашине што лебди по сунчаноме зраку јесте читав један мали свет насељен многим бићима. Живот је свуда ; нема ни једнога места где не би било живота. Па посматрајући само садању позорницу на нашој земљи, посматрајући само епоху ову у којој ми сада живимо, која је једна ишчежљива секунда ирема бескрајним геолошким периодама — ми видимо живот свуда. Аналишимо крв најситнијих жнвотињица па ћемо у њој наћи микроскопске животињице; попнимо се у ваздух и у облаке од прашине па ћемо у њима наћи безбројно много инфузорија. Некада, наши оцеви, узимали су да од кожне ваши и мољца нема мање животиње, а сваки зна да су оне велике као зрно неска и да се ране поквареним супстанцијама. Али се појави микроскоп и он нам отвори врата дотле сакривеног живота. Ми с тиме улазимо у земље од једног квадратног милиметра и у њима предузимамо дуга и занимљива путовања. Са микроскопом је нађено хиљаду милијона инфузорија у једној капљи обичне воде, која не износи више ио колико зрно песка, илн колико кожна ваш. Колико су ове животињице мање величине од кожне ваши и мољца за које су наши старн мислили да су најмање на свету, кад хиљаду милиона таквих животињица укупно нису већи од једне конше ваши или мољца. Па и ове инФузорије нису најмање од свију нознатих животиња. Нађено је да на тим инфузоријама живе као паразити друге још мање инФузорије. Џон Хермел, мећући једну капљицу воде на комад кристала близу жиже једног сунчаног микроскопа, који је увеличавао ову капљицу толико да јој је дијаметар износио до 12 стопа, могао је у тако увеличаном стању у канљици