Просветни гласник

КАРАКТЕР11Е СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

настири су били као неке држ,авне тамнице. Ни дивљи Авари нису остали некажњени. Карло их нападе у њиховој земљи и победи их, и њихову земљу сноји са својим царством нод именом „источна област." 10. Карло, римски цар. Папа Адријан, Карлов пријатељ, био је умр'о. На папску столицу дошао је Лео III. I л одине 779 пође овај папа у цркве- I ном оделу са литијом из једне цркве у другу. У иуту га нападе једна гомила света, обори га с коња, и истуче га. Један херцег дотрчи му у номоћ и избави га од светине. Тада се напа обрати силноме Фраеачкоме краљу, па и Сам са једном сјајном пратњом крене у престоницу Карлову. Краљ прими веомо смирено светога оца са великом почашћу и обећа му да ће сам скоро у Рим доћи да бунтовнике казни. По том заиоведи да се пана најсвечаније у Рим отпрати. При крају исте године стиже краљ сам у Рим и отноче судити кривцима, али на молбу самога напе врло благо. Мир је био брзо повраћен и са свим се мирно могао празновати Божић, после кога је настала и нова година и ново лето. Због тога, што се тада Карло са многим својим великашима бавио у Риму био је и празник много свечанији и велике гомиле народа беху се слегле у Рим. На дан празника Карло се беше огрнуо пурнурним огртачем и у цркви клечао иред олтаром молећи се Богу. Баш кад је устао и хтео да иде, ириближи му се свети отац напа, у свечаној пратњи вишег свештенства. Он мету златну круну на главу Франачког краља и номаза га светим миром за цара римског и светскога госаодара целога хришКанства. Народ беше врло радостан и три пут викну : ; ,да живи Карло Велики, кога бог круиише за цара

Римљанима и који нам доноси мир." Одмах закричаше трубе и таламбаси залупаше. Музика свираше у небројеним узвицима народа, а певачи певаху несму крунисања. Непрестано усхићење брујаше кроз варош. Протекло је било 476 годииа, од кад не беше у Рпму цара. 11. Уредбе Карда Великог. Да је Карло био само прост освајач његове заслуге не би биле велике. После његове смрти делови његовог великог царства расиадоше се у брзо. Али његови послови били су и благородни и корисни Кога год је као јунак са мачем покорио, тога је желео као отац својом љубављу усрећити. Непрестано је се трудио да своје народе учини образованијим, мудријима и бољима. Најученији људи тога времена жавели су у његовом двору и он их је поштовао и био им пријатељ. Они му помагаху те он заведе и уреди многе школе, да би се омладина у њима боље изучила и васпитала. Он је више пазио оне, који су имали велика наследства. Кад је једном посетио једну школу нашао је, да су богатапши синови изостали у науци иза обичне грађанске деце. Тада заповеди он да они приљежни стану са десне стране а лењи са леве стране и рече сиромашној али приљежној деци овако: „благодарим вам дечице моја, ви сте радили по мојој вољи, а вама на част и корист." По том љут окрете се господској деци и рече: „а ви, ви сиеови племићски, ви Фине луткице, били сте лењи и нисте се покоравали мојим заповестима, те сте осрамотили стање и богаство ваших родитеља; ако се ви не поправите онда нико од вас не треба да ми на очи излази. Код небескога краља ја ћу вас казнити како сте и заслужили." Хришћанство је заступао свом душом. С тога се бринуо за свако добро свеш-