Просветни гласник

КАВАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

39

теника и забрањивао им, што се није слагало са њиховим позивом, као на ир. лов. Манастнре је богато обдаривао, јер они су у својим мирним зидинама потпомагали не само образовање омладине, него су се још бринули и за сироте и болесие и примали су странце са свим пријатељски као госте, јер гада се о гостионицама врло мало знало. Цркве су биле украшене са светим сликама, јер се Карло старао да живот смирених људи одржи у успомени код хршнћанских општина. Да би служба божја била лепша, зановедио је он да се иевачи (и свирачи на оргуљи) доведу из Италије. То је учинио нарочито с тога што су његови Франци имали такве гласове, да им је певање наличило на рику дивљих животиња. Свој матерњи језик волео је Карло више од свега. Сам он радио је са учеиим људима, који су живели у његовом двору, на немачкој граматици и заповедио је, да се покупе и уреде старе немачке и јуначке песме. У садашње доба нема дела тога великог човека, осем немачких имена, која је он наденуо ветровима и месецима.*) Особиту пажљу обратио је на то, да се правда негује и чува. Да би је што боље очувао, он је поставио угледне, старе п пуне искуства људе, који су се назвали „граФови", т. ј. седнне, јер су због њихове сгарости имали седу косу. Ови графови имали су различна и.мена. Они, који су били постављени по областима, иазивати су Маркграфу , а над варошима бурграфи. Пфалцграфи били су они, који су управљали царским замцима ; јер иФалц значи то исто што и град, замак. Марк*) Јануар назвао је зимњи месвц; Фебруар хорнунг; Март аролетњи месец; Април ускршњак; Мај иријатни месец; Јуни ареложњак; Јули аокошњак; Авгуот жетвењак; Септембар јесењак; Октобар вински меоец; Новембар ветрењак; Децембар Божићњак.

графи су се звали они, који су управљали пограиичним областима државе. При томе Карло је пазио и разбирао да ли сви чиповници врше добро и поштено службу. Да би то тачно пазио шиљао је од времена на време по областима сендграфе, (комесаре) који су морали све тачно сазнати. И преко свију послова, које је имао као владалац, опет није никад заборављао своју кућу. Са највећом тачношћу прегледао је он рачуне свога управитеља о издавању и примању. Још се и сада налази једна писмена наредба, коју је оп о томе издао. Он је у њој, као искусан домаћин, са свим тачно одредио, колико ће се купити кајмака (бутера.) и сира, меда и воска, колико опет спремити вина и пива, колико јаја, гусака, патака и кокошију. Место, где ће му бити престоница, Карло није никад одређивао. Он је обитавао где му се кад допадало. Најрадије је живео у Ахену, због топлих куиатила, која су јога за Римљана чувена била, по том у Ингелхајму, Мајинцу и у Нимвегену. 12. Карлова личност. Карло те био човек јаког телесног састава и онет окретан и хитар. Он је имао високо, светло чело, и сувнше светле очи, које су пријатељу и невољноме нријатељски, а неиријатељу страшно светдиле. У ранијој младости, по обичају Франачком, много се вежбао у свему, те је тим начипом постао најбољи борац и пливач Највеће његово задовољство био је лов. Кад је хтео да нрави какву забаву у своме двору, он је наређивао да се иде у лов. Сви уседну на коње, засвирају ловци у рогове, керови залају и у тој ларми отиду у шуму. Ту се млади племићи надмећу у храбрости и сиособ-