Просветни гласник
злписник главног
ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
5
Неки чланом изјавише да су нрочитали „две студентске раснраве" на налаае да је то важна књига у научном погледу, али није најзгоднија за поклањање ученицима с тога што у предговору и поговору те књиге има неких израза личне природе. Пошто су прочитани ти изрази пред Оаветом, и пошто се подуже већало о том, одлучено је, да се „две студвнатскв расираве " И. Рудварца, архимандрита, не иогу примити за ноклањање ученицима овакве, какве су, него да се из предговора и поговора изостави све оно што је личне нрироде и онда се могу примити за поклањање ученицима виших средњих школа. Друга књига: „о коњу " да се пошље г. Јови Миодраговићу, супленту београдске реалке, с мелбом, да ју он прегледа и оцени. III Г. Јосиф МаринковиК, известлац нове комисије за грађење програма из певања за основну школу, изјављује Савету, да је немогуће саставити програм из певања за тако кратко време, како се то тражило од њега и г. Бакића, јер код нас још нема спремљенога материјала за то, и с тога су они написали само своје мишљење и примедбе о програму који је раније спремљен и који они предлажу као привремени програм, пошто се исти но њиховим примедбама ноправи. Затим је прочитано то мишљење г.г. Бакића и Маринковића заједно са њиховим примедбама. Пошто је ово прочитано Савет је после дуже дебате одлучио да се по предлогу г.г. Бакића и Маринковића музичка теорија иочне од IV раз.; но да се умоле г.г. Др. Бојислав Бакић, Јосиф Маринковић и Јешрем Илић, да за други састанак снреме програм, који ће бити израђен према примедбама горе наведеним, и у коме ће се цркв.ено
певање' удесити тако, да се најнре има прећи оно што је лакше, на онда оно што је теже. Овим је састанак закључен.
САСТАНАК ССХХХУ1 4. Јула 1884. у Беог-раду Били су: председник Дим. Нешић; потпредсодник Ст. Д. Поповић; редовни чланови Драг. С. Милугиновић, Љуб. Ковачевић, Др. Л.. СтеФаповић'; ванредни чланови: Јован ЧВорђевић, Д-р П. Стејић, II. Никетић. и нарочито позвани Јосиф Маринковић. Пословођа Жив. П. Симић. I Прочитан је занисник 235. састанка. Примљен и потписат. II Лрочитани су ре®ерати о збирци латинских чгримера од ЛекиЛа који гласе : I Главном Просветном Савету Према одлуци Главног Просветног Савета, донесеној на 233 састанку, добио је мотписанн на иреглед и оцену дело: „Примери за латинске облике, II део, латинској граматици нроФ. Туромана, саставио Стеван ЛекиК." Ја сам ове примере г. нроФ. Л.екића прегледао и нашао, да су брижљиво, зналачки и тачно израђени према граматици латинској, која се у нашим гимназијама употребљава, и према програму, што га је Главни Просветни Савет прошле године нрописао за учење латинског језика у VI разреду наших гимназија. У кљигу су ушли примери за ненравилне облике, а уједно и за оне правилне облике, који се не могу превести једном речју или без већег онисивања (1пОтШ Ри1иг1 и Рег^есН и Зиртит), те који су се због дидактичних обзира морали изоставити из