Просветни гласник

6

ЗАПисИик гллвног

ПРОСВЕТНОГ САВКТЛ

I дела „Примера." Уз то имају у кљизи лаке и врло згодне прииоветке разио1' садржаја и басне за превођење са латинског на српски и обратно. Најносле имају у књизи најглавнија нравила латин. '.интаксе, која већ после двогодишњег учења језика латинског треба ученици да знају, да би у VII разреду могли лако читати и разумевати кога од лакших латинских класика као н. ир. Корнелија Непота, који се готово свуда треће године учења језика латинског чита. С иотпуним основом могу рећи, да ће и ова друга књига г. Лекића спадати у број паших најбољих школских књига. Шта више могу у нрепоруку њену и ово рећи — не бојећи се, да ће ко побити истину тврђења мог —, да хрватска школска литература поред толиких стручних радника на језику латинском не може показати овако удесну књигу за вежбање у латинским облицима, као што је овај II део „Примера" г. проФ. Лекића. Као што се види дакле, моје је мишљење, да ће II део „Примера" г. Лекића добро доћи нашим гимназистама, а исто тако и њиховим наставницима, и да с тога заслужује, да се штампа о државном трошку. Што се тиче награде за труд, који је г. писац уложио у израду своје књиге, част ми је предложити Просветном Савету, да би право било, да се писцу плати бар 100 динара за штампан табак, и то због ова два разлога: 1. што ће књига, као што напред поменух, бити једна од наших најбољпх школских књига; 2. што је г. Лекић за I део својих „Примера," који су такођер изврстан учебник, добио врло незнатан хонорар — 50 дин. од табака —, на кад би му се сада издало по 100 дин. од табака то би он просеком добио 6*| 4 дук. цес. или 75 динара за штампан табак својих двеју књига, од

којих је једном већ много допринео успеху наших гимназиста у језику латинском, а и другом ће учинити то исто. Захваљујући се на поверењу, којим ме је одликовао Главни Просветни Савет давпги ми на оцену књигу госп. ЛекиКа, јесам 25. Јуна 1884., Београд. с поштовањем ј!ов, Ј уроман

II Главном Просветном Савету На позив Главног Просветног Савета, да прегледам II део Лекићевих иримера за латинске облике, част ми је одговорити, да сам књигу пажљиво проучио и иашао, да је и овај други део исто онако као и нрви изврстан како у богатству језгровитих иримера_, тако и у лепом и практичком распореду научнога градива.. Задаћа је овоме другоме делу Лекићевих нримера, да примерима објасии ученицима све неправилне облике у латинскоме језику, пошто су се у првоме делу упознади са свима правилним облицима. Научна је материја овако распоређена : На првоме су месту примерима објашњена најглавнија синтактичка правила, од којих - су ученици нека учили и уз први део Лекићевих примера, а остала су им нужна за потпуније и боље разумевање другога дела; који ученици изуче овај други део, ти су се, научивши потпунце све правилне и неиравилне облике, уједно упознали и са најнужнијом грађом из синтаксе тако, да без по муке могу читати којега лакшег писца а касније и сасвим изучити целу синтаксу. Иза тих су правила латински нримери, уз које иду неколике одабране нричице