Просветни гласник

50

О ВЕЖБЛЊУ

докле се није учорио те није могао више. Резултат овога подизања иоучан је двојако. Прво чиннло је се, испрва као да се ништа не иостиже, а онда на један, иут се оиажа велики усиех, но мало иа се иостнже гранида. Тако је ишло и са Фолкмановим вежбањем чула. Друго, уснех се у Фехнера није постизао равномерно, но час више, час мање, те кад би га обележили линијом она би изгледала као тестера. А одатле видимо, да је час настајао умор, а час надолазила нова снага за њим. Искуства, која могу битн врло корисна нри захтевима од регрута. Као појединци, тако су и читави народп способни за вбжбање и васпитавање;

и ту се самом природном обдаренонгћу не оде тако далеко, као издржљивим и трајним вежбањем. Чврст, жилав немачки елеменат северни личи на посну и мршаву земљу, која се само упорним радом гради да ваља. Међу народима је пруски најразвијенији. То се оп начинио колико срећним удесом ирилика толико и вежбањем. Он се градио, васпитавао, вежбао, подизао. То су чинили сви његовп владаоци, међу којима цар Биљем стоји на челу. Вежбањем свога тела и духа заједно постиже се она пуноћа и јачина, која води величини. Васпитање нека се обрне у гимнасти гу тела и душе, па Ке се њиме и појединци и народи подизати на све већу висину.

ПРИПОБЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И Н0В0Г ЗАВЕТА (УДЕШЕНО ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ)

(Наставак) Ослобођење народа израиљског нз ропства вавилонског Кир, цар персијски, завојшти на Бавилон и иокори царство ванилонско. Одмах чим је ово учинио, ослободи народ израиљски роиства, и донусти му да се врати у Палестину. Народ избере себи за вођу кнеза Зороавеља и унути се у своју стару иостојбину. Чим су догали, прва им брига беше, да подигну нов храм у Јерусалиму.

не само да храм подигну, већ да се и Јерусалим зидинама огради и утврди. У то време био је један учеван свештеник, по имену Ездра. Он помогне Нејемији, те се богослужење доведе у ред ио закону Мојсеовом. Од тога доба народомјудејским управљали су првосвештеници.

Сирски цареви муче парод израиљски Од свију сирских царева, највише је

Оамарјани изјаве жељу, да и они участвују мучио народ израиљски цар Аитиох Еииу нодизању новог храма. Но почем су ее : Фаније. Он нанадне на Јерусалим, освоји они разликовали у вери од Израиљаца, то ; га и погуби 40000 људн, онљачка храм и их ови не хтедоше примити у друштво. намора Јудеје да се клањају идолима. Тада Самарјани се наљуте на Израиљце, и.ночну живљаше један етарац, по имену Јелеазар, им чинити сметње да не нодигну храм, који је био стар деведесет година. Он, па су чак и нанадали на њих. Но Јудеј

Нејемија, који је био великаш код персијског цара умоли га, те се допусти Израиљцима

његова жена и седам синова не хтедоше нослушати цареку наредбу, па су за то сни деветоро на најгрознијим мукама помрли.