Просветни гласник

ЗАПИСПИК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

јој се љубав за природне испите, оплемењавадо срце и изоштравао укус. Сем овог, наша омдадина научила бн се у школском врту и практичном раду: земљорадње, па би додније и сама тако раднла, кад изађе иснод шкодског сдемена, н најзад, што би се остади свет, гдедајући како се вртарство, виноградарство инчедарство ради у шкодском врту, отуд црпао много што шта доброга. Како нас мора ожадостити, кад видимо да наш земљорадник, код своје родне и пдодне земље, тражи од баштована да куии паприке, дука, краставаца и т. д. а све ово треба да уради на својој земљи, у свом врту, ади му за ово недостаје: радикх, вештих и неуморних руку! Из свих ових побуда, ја бих ово дедо најтопдије препоручио Гдавном Просветном Савету да га прими, и не само то, већ још да умоди г. министра просвете, да нрепоручи сеоским учитељима, да кодико је год више могуће, обрате пажњу на шкодски врт, и да им ово сдужи за одакшицу при давању оцене. Нарочито би ово учинио зато, што носде сваког одељка, има патриотских подстицања на рад у шкодском врту, као : „Народној је шкоди најсветија задаћа, да узгоји радан народ, да децу задане љубављу за рад, те да ју нрактично упозна с најпотребнијим носдовима. А то ће се ностићи добро уређеиим вртом," иди „Кодико је у нас пусте, необрађене земље, која у небо вапи човече, обради ме! Али тога гдаса не чује сељачко ухо, то чује етичко срце!" Ади у овој шбизи има на жадост две махне, које јој ову ведику вредност одузимају, наиме: што је штампана латиницом, а посде друга још мдого већа, што у књизи има миого неразумљивих и скованих речи, које омећу и отежавају разумевање саме ствари. Речи: „Лагва" (стр. 7), „брандуза" (стр. 27), „чресда" (страна 28), на носде: „нотуљак" „брајде", „цвјетача", „штрбка" „цикда" и још мдоге друге, тако су неразумљиве, да кваре цео смисао разумевања. Тако исто има и читавих реченица, као: „Врт се раздиједи у сјемениште и повртник" (стр. 14), „врпшу мдадицу" (стр. 3 (Ј), „патуљасте воћке" (стр. 43), „воћке уз брајде" (стр. 55), „сађење и неговање потуљака и брајда" (стр. 69) ит.д

— И само из ова два раздога, мнења сам: да се књига: „8ко18И тг! и 8е1и" ие прими овакова, какова је. 30 Август 1883 г. Београд. ЈТ етар ЈА. јЧ :икетић утатељ. Пошто је придика да се о овој књижици неће скоро моћи добити мишљење другог реФерата, а и онако се на исго одавна чека, то је Савет на основу овог реФерата ддучиоДа се иста књижица не може употребити за шкодску потребу. РеФеренту одређено је награде 30 днн.

С тиме је састанак закључен.

САСТАНАК ССХИХ 2. Ловембра 1884. у Веограду Били су : потпредседник арх. Н. ДучиИ ■ редовни чланови : Јосиф ПециИ, Љуб. Ковачевић, Ћ. Козарац, Д-р Л. Стефановић, Јеврем ИлиК; ванредни чланови : Јов. Ђорђевић и П. Кикетић. Пословођа Жив. П. СимиЛ. I Прочитан је записник састаика 248. Нримљен је. II Прочитано је тисмо г. министра иросвете и црквених иослова ПБр. 11597 од 27. Октобра ов. год. којим снроводи изјаву г. Јована ЂорђевиЛа о изради и хонорару за израђивање латписког речника с нридоженнм табацима новог речника, и нозива Савет да узме у оцену раздоге, које г. Ђорђевић наводи и према томе да каже своје мишљење како о изради, тако и о хонорару, т. ј. да ди треба остати при хонорару пређе одређеном за прераду речника .Псаидовићева, иди га треба повећати. Гдавни Просветии Савет уверивши се да речиик који г. Ђорђевић израђује није ирерада речника Исаидовићева, него да је речник, који се сасвим изнова израђује и да стоји на ступњу те врсте речника у осталих изобра.жених народа, што је у истини само добит за 10*