Просветни гласник

74

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

и радње целих бројева потпунце се преносе и на десетне разломке, па ће ту бити и схватљивије него код обичних разломака. Тумачити десетне бројеве као разломке и увршћивати их поред разломака, а рачунати с њима као с целим бројевима, може доводити ученике у забуну. Тако исто било би удесније називати их десетни бројеви пего разломци. дакле онако, као што и Французи чине: „1е§ потђгез (1есгтаих," јер немају ни облика онаквог, какав је код обичних разломака. Поред онога, што напоменух о метарском систему, додаћу још ово. Нема сумње, да би требало на метарске мере обратити велику пажњу, а парочито на рачунање с њима и на упоређивање са старим важннјим мерама. Овде се то прелази у најкраћем обиму, и то само : јединице са својим деловима и множинама. Еолико им је мало пажње поклоњено, види се из тога, што је одељак о њима ограничен на две стране, рачунајући ту и 19 реди кратке историје њихове, и што је све о метарским мерама штампано ситним писменима, док су старе мере дужина, новршина и запремина, мере трговачке робе, мере течности, папира, новаца, па чак и апотекарске мере, штампане крупније, онако као и цео текст. 0 рачунању с метарским мерама, као и о њиховом претварању у друге мере, и обрпуто, нема ни помена. Мислим, да ће ово досада бити довољно за потврду мога мишљења: да је ова рачуница, овако израђена, неудесна, да послужи као ручна књига за ученице више женске школе. Али, нека ми је слободно приметити, она би се могла лако и удесно прерадити за ту цељ. На првом месту требало би подесити у њој онакав распоред, какав је у програму, одређеном за гимназије и реалке ; затим опширна објашњавања о усменом и иисменом бројању и радњама код целих бројева, мало сузити а више систематисати ; изоставити све, што се ученицима не би могло објашњавати, а нарочито оне теореме, за које је потребно знање више аритметике и алгебре-; у засебном одељку обрадити опишрније метарски систем мера, а нарочито унети повећи број задатака за рачунање с тим мерама; и, поред сваког главнијег одељка, нарочито поред одељака правила тројних — где се рачунају ј

и интересна и друштвена нравила — додати извесан број задатака за вежбања. Кад би се на такав начин прерадила ова рачуница, поред практичног и јасног метода у извођењу правила и рачунских појмова, и поред чистог и лепог језика а иодесне терминологије, била би добит за школску литературу, па бих је тада и могао препоручити не само за ученице женске школе, већ и за ученике нажих разреда свију средњих школа. А без овога — њоме би се истина могли лепо користити учитељи и учитељице основних школа, као и наставници рачунице средњих школа — али као школска, ручна књига ђачка, не би се могла удесно употребити. 25. Новембра 1883 г. Веоград. ј>. ј. ј^ТОЈКОВИЋ. проФес. математ. у београд. гимн. Пошто је други реФеренат престао бити у положају да реФерује, то је по овом реФерату. Одлучено : Да се ова књига препоручи за књижнице основних школа, а ако се поправи и дотера но примедбама реФерентовим, може се одобрити за учебник у вишој женској школи. За реФерат одређено је 40 динара. V Прочитан је реферат г. НикетиКа о књижици „Школски врт у селу," који гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам књигу : „8ко18к1 тг!, и зе1и," коју ми је Главни Просветни Савет дао на оцену, и част ми је о истој поднети своје мишлење. Ова је књига подељена на неколико делова, и говори: 0 Вртарству, Винарству и Пчеларству, претресајући сваки део с великом марљивошћу и практичношћу, а цело ово казивање објашњује се сликама у самом тексту. Ова би књига за наше прилике била врло удесна са много страна, а нарочито за моралну и угледну страну наше омладине, која се но школама учи и вастштава. У школском врту наша омладина навикла би се још из малена раду и реду, будила би