Просветни гласник

86

* блгшсник гллвног

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

Набавити инструмеите за извесап број станица, не значи јонг имати и метеоролошке станице. За све те станице потребни су људи, који бн били у стању сва опажава савесно да врше, да бележе, да рачунају и да их саопштавају централној станици. Са нитааем о установи метеор. станица је у органској вези в пнтање о томе, кога ћемо ио тим станицама нонамештати, па и то: да ли ћемо сматраче нарочито плаћати т. ј. да ли ћемо имати метеоролошких чиновника, који ће имати само ту дужност, или ћемо тај посао ставити у дужност некима, који имају већ својих других дужности. Нрема самој ирироди ових метеоролошких оиажања а нарочито с погледом и на то, што од њих осем чисто научких резултата, треба да се црне још и иовремена практичка корист иотребно би било, да су те метеорол. станице скончане са нашим телеграфским станицама, па било да се опажања ставе у дужност телеграфистима самим, — о чему разуме се може бити и противнпх мишлења, — или, да се ио телегр. станицама поставе и нарочити метеор. чиновници. Или један или други начин, био би по моме мишлењу могућ и стајао би иашу државу најјевтиније. Ако ие би хтели ни једно пи друго, онда би морали у поменутим местима нарочите сганове да најмимо, у којима би инструменте и метеорол. чиновнике сместити могли, што би разуме се млого скупље стало, јер осем оних 9800 (да узмем прву суму у обзир) динара нотребних за набавку инструмената и потребних напетерија, ако би станице биле засебне, треба да се узму у рачун плате најмање за 32 чиновника (но два на свакој станици), 16 служитеља и 16 станова, што би у средњу руку, кад би чиновницима плаћали по 1200 динара годишње, служитељима по 720, а за станове по 500 динара годишње изнело 57920 динара, и према томе укупна сума : 57920 + 9800 = 67720 динара. Метеоролошка опажања морају да буду исто тако дужност, као што су и остале дужности, јер тек онда би могли на њих да се ослонимо; а да би то могло да буде, морали би се за то нарочити људи обучити и нлатити. Као што се из свега досадањега види, нредлог г. Клајна дотиче се, ако могу тако да се изразим само споредније стране орга-

низма метеоролошких станица, јер да су оне нотребне и корисне и да би их требало и код нас завести то знају и наши реадци и гимназисте; главна је страна у целој овој установи техничко-Финансијска т. ј. коме ћемо поверити тај посао и да ли хоћемо и молсемо да га платимо. Што се тиче обучавања нотребног персонала за тај посао, то би могло на нашој великој школи за краткр време да се изврши, и сад остаје само још то понајтеже питање: да ли је наша држава моментано расположена, да издаје годишње 60 до 70 хиљада дипара на метеоролошка онажања ? После свега овога могу да концентрирам своје мишлење у оно што следује: Све дотле, док наша држава не буде могла да поднесе гореименовану жртву, све дотле је предлог г. Клајнов по све латентпе природе и нема никакве прогресивпе карактерне црте; а кад наша држава буде могла да жртвује поменуту суму из године у годину, онда ће она и без специФичкп г. Клајновог предлога доћи до метеорол. станица и то у потпуном смислу, па и на најмодернијим основама. , Но да се неби при свем том ирема пазкњи и бризи г. Клајновој, које је обоје он овим предлогом документирао, показади бар неблагодарни, ја мислим, да Главни Просветни Савет треба да предложи, да се наша држава покаже и овоме човеку иризнателна на пачин како она то за најцелис одније на' ; е. Шиљући све нослате ми нрилоге натраг ја остајем. 17. Јуна 1884. у БеоГраду Главном Просветном Савету вазда на услузн ЈА. ј Ј . ндоновић проФесор иел. школе Слажем се са овим реФератом г. Андоновића у свему, мимо његова прорачуна о коштовању па 16 метеоролошких станица, које би се по нредлогу г. Клајна имале завести у целој Срблји. Ја држим, да на свима осталим станицама, ван главне београдске, не треба постављати особене метеоролошке чиновнике и служитеље, као што није нужно