Просветни гласник
ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА
87
наимати ни побоље зграде. Интедигентне и сакесие метеоролошке носматраче морамо потражити и наћи међу људима који су већ чиновници, а то су г. г. проФесори наших средњих школа, учитељи и телеграФисте. И ако не треба ићи на то, да ма ко од њих врши ванредну дужност метеоролошког посматрача бадава, опет се може на сигурно рачунати, да ће се они задовољити са много скромнијим хонораром, но што је плата од 1200 динара, коју г. Андоновић за особена чиновника предлаже. Исто тако држим да не треба ван школских зграда или телеграфских станица тражити других особеннх зграда за метеоролошке станице'. јер се удобније за намештање метеоролошких инструмената мучно могу наћи, а ако је посматрач проФесор, учитељ или телеграФиста, онда је и боље да је у истој згради где он своју редовну дужност врши. Кад би носматрачи били проФесори, учитељи или телеграФисте, а метеоролошке станице школе или телеграФ. штације, очевидно је, да би и нарочити издатак за нужну послугу, огрев и т. д. или сасвим отпао, или се на незнатну суму свео. Ја нисам могао да уђем у детаљни претрес и оцену предлога поштованог г. Клајна, са краткоће времена за које је он при мени био. (с тога што сам био на нуту, добио сам га тек јуче у руке). Г. Андоновић, у свом реФерату дотако се и појединости предлога, међу којима су најважније: предложена места метеоролошких станица, Феномени који се имају опажати и справе са којима се опажања чине. Да је г. Андоновић усвојио иредлог г. Клајна, јамачно би о овпм важним та^кама исказао своје мишљење из ког би се ]!идело, у колико на њих пристаје или од њих од-
ступа; али како он сумња — као што се из завршетка његова реФерата види — да ће се предлог г. Клајна, за сада бар, примити и остварити, то је и он од сваког даљег оцењивања тих важних тачака одустао. Но ако би се при свем овом десило, да Главни Просветни Савет прихвати предлог г. Клајна, и иредложи га господину министру на пријем и извршење, онда би га молио, да целу ову ствар јошт једном преда стручној комисији на проучавање, која би јој о свима детаљима њеним најнрецизније мнење поднела. Просветног Савета понизни 29 Августа 1884. Београд. К. Диковић проФесор велике школе Главни Просветни Савет нашао је да програм г. Клајна са своје непотнуности у ногледу свега онога што би за решење оваког питања било потребно, не може послужити за основу већања о овом питању. Како нак није први појав оваког питања у Србији , како је у нас потреба овакве установе одавна осетна, и како су наши стручњаци још раиије, као г. Драгашевић пре 10 година у Ученом Друштву, а касннје и г. 11. Манојловић, покретали то нитање, то је Главни Просветни Савет мишљења: да треба образовати комисију, у коју би требало узети г. г. Драгашевића, Алковића, Манојловића, Андоновића, и Недељковића, да израде иројекат плана, у ком би била представљена и најновија нскуства у тој струци, а и све остале околности, које утичу на остварење тог предузећа. С тим је састанак закључен.
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШНОЛА
зА 1883-4. Ш^ОИСКУ годииу
XIII Прве ниже гимназцје београдске. У смислу расииса мииистарства од 17. Маја 1880 год. ПБр. 2273 учтиво подносим извештај о школском раду за 1883-4 школску годину. —
Наука ХрашКанска предавана је по наставном плану који је издало министарство и то: у I разреду: Приповетке од Г Б. Даиичића старог завета и сиршен је цредмет у почетку Аирила ове године. —