Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

94

пису загрејани и одушевљепи једром и топдом садрашном хришћанства. Многи наставниди не умеју да оживе садржину и да је прераде у згодну причу, у коју се може део живот и судбина човечија уплести. И ако су већ ређе школе, у којима би се изучавао овај предмет из књиге строго на памет као некада, оиет за то свуда провејава стари ситеи дијадог, који сам наједноме месту засебнога извешћа описао, који је тако ружан и досадан, и који тако мадо нокреће, загрева и развија. Ово није ништа дурго, до вешто прикривено учење из књиге. Место слободнога причања и природнога говора, утегне се садржина овога наставнога предмета у такве Форме, које су круте али иразне. Па ипак местимице наиаазите да је овај преа,мет врдо паметно и иедагошки обрађен. Многи наставпици и сами не знају од куда им ваља. узети грађу за по неке партије ирограма. А и сам програм ваљало би да је специјалније одређен. 3. Рачун. У овоме се предмету примећује највећи напредак, а то с тога, што је школска дитература из овог наставног предмета најбогатија од свих других предмета са учебницима и упутствима како за учитеље тако и за учепике. Још има грешака, и то грубих, код неспремних наставника. Неће људи да се упознају дубље са садржином и начедима, но којима је обрађена грађа овога наставнога предмета у књигама, које имају. У мдађим је разредима највећа погрешка, што се едементарни ступањ прескаче иди онако прегази, као и то, што се не уме са цедим разредом у једно време да ради. Обично се прозове но један ђак, па се с њим рачуна, док остади не учествују у раду, што је скроз и скроз погрешно. Место да процес мишљења из рачуна, који се предузима са једним ђаком, прође кроз гдаву сваког детета у исто време ради се обично са сваким ђаком посебице и наизменце. Од како је рационадна метода рачуна задобида места у нашим шкодама, и од како је нраведно осуђено само механичко писмено учење, отишдо се и сувише дадеко у понеким шкодама у тој зауктадости, те се место подједиаке пажње, обраћа већа брига на усмено рачЈнање тако, да се писмено и занемари у недозвољеној мери— У писменом рачуну и та је погрешка што се не уме све да расветди и објасни на основи усменог ра-

чуна, који на сваки начин ваља да претходи писменоме. У мдађим разредима, а ио негде и у старијима, не може се никако постићи довољан напредак, кад се не пази на очигдедност и иоступност. Пре свега ваља рачунати са стварним предметима који се могу чудима опазити, нарочито видом и пипањем. Те иредмете треба сва деца да имају и њих ваља мењати. Само се на тај начин може створити јасна и трајна представа о ведичини бројева и бројних односа. Ово важи нарочито за едементарни стунањ кад се темељ нодаже. Та се ведичина н однос може одмах и писмено представити, па макар и најпримитивнијим начином. Посде сваког рада додазе конкретни примери из живота и напосдетку апстрактни бројеви и бројни односи. Против ових утврђених правида греши већина наставника док је настава на едементарном ступњу. За то и наидазимо на ђаке у III и IV разреду, којима морате објашњавати многе бројне од носе кугдицама, цртама иди другим стварним предметима, јер их не разумеју, а не разумеју их с тога што им није довољна стварност и очигдедност претходида, што је занемарен иди прескочен едементарпи ступањ. Многи наставниЦи почињу одмах рачунску наставу апстрактним бројевима. И тада не може бити друкчије, но се вечито морамо враћати и у најстаријим разредима па стварне предмете, да би објасниди мадо тежи бројни однос. „Е дако му је да израчуна и погоди кад види, но нек израчуна овако кад ништа не види", тако неки мисде кад добију први пут руску рачунаљку у шкоду. 4. Земљоаис и Историја. Оба ова предмета, кодико су важна, тодико су и тешка за потиуно схватање, нарочито Историја. Земљопису се подаже темељ у II разреду, и на основи тога знања ваља да се схваћа и разумева оно, што ио програму додази у III и IV разреду. Но у Нразреду код едементарног ступња и греши се најјаче. Место најтачнијег и најФинијег ориентирања у уском завичају своме, о свима земљописним нредметима, који се надазе у томе простору и то све у свези са цртањем — претвори се земљопис још у II разреду у неке гдупе и апстрактне де®иниције у опште: Шта је то дивада? Шта је то забран ? Шта је то њива? Шта је то брдо, поток река?! Таква неприправна деца из-