Просветни гласник

ИЗВЕШТЛ.ЈИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКЛ о основним школамл

дазе од једном пред готову мапу за коју не знају ни како је ностада, ни како виси о дувару. Тако се сва настава нретвори у учење и читање мртве карте, место исгинског ориентираља у ширем нростору на основи поређења. Оваком учењу са карте требадо је да вретходи цртање, разумевање и читање просгора, који би био проучен и упознат чудним опажањем. Па кад се и наставник уме довољно да користи картом и цртањем, објашњавајући, поредећи и идући поступно, оиет се може постићи неки стварни наиредак. Не уме ли ни то, онда нађете ђаке, код којих су тако наопако схваћене земљописне ствари, као ни код једног иредмета. Ту изиђе да Морава извире из Дунава и тече од севера на југ, ту окрузи граде срезове, ту су окружне вароши у исто доба и окрузи ту се не зна како дежи према шкоди ни најбдиже село или брдо, које је ђацима сваки дан пред очима. Што год се даље одмиче у настави, која је овако наопако заснована, све се теже и иејасније разумева наставна грађа из земљописа у старијим разредима. Ту ће вам рећи ђак IV разреда, кад га упитате, зна ли што казати о Старој Србији, да зна, само мора изаћи на мапу, не зна овако с места из клупе! То је најбољи доказ наопаког предавања од кога никакве користи нема. Што се тиче ногрешака из земљописа,, које сам сад споменуо, налазе се у већој или мањој мери близу по свима школама. Историји се полаже темељ биографијама у III разреду, иоред осталог дечијег искуства у познавању људи и њиних односа. Већина се учитеља паметно користи грађом из наше новије Историје и добро је предаје. Погрешака има у томе, што се то пе прича депо, нриродно и на ситно, као и у томе што се деца не ориентирају и не унознају до ситница о времену и нриликама које су тада биде. Често се прича и излаже живот и догађаји појединих људи без довољног. ноимања прилика кад је, где, за што и како било. Што је најгоре, често се ове биограФије ио књизи уче на памет у III разреду. И код Земљониса и код Историје греши се у томе што се не уме јасним, опширним и деним говором да замени очигдедност, које често нута не може бити у овим предметима. Поред овог греши се и у томе, што се нема

утврђеног реда по коме се онисују и изучавају поједине методске јединице, било географске, било историјеке. Тај утврђени ред треба с временом и деца да свикну и да га се држе, иа се не би о једном истом предмету почињао говор у свакој школи различно. Ова се грешка налази још у већој мери код Јестаственице. 5. Јестаственица. Ређе се сада налази онако грубих погрешака у предавању овога предмета као што их је пре било. Нађете по негде и такву школу, где се одмах класиФИцира, делп и учи на памет, али се у већини школа ночиње настава од јединака, само што се ове јединке не онисују но утврђеном реду и не описују се тачно са финим разликовањем. На многим се местима описују на памет а не посматрају се предмети конкретно. Овакав рад не вреди ништа, нарочито код Ботанике и Минералогије. Место тачног и финог разматрања и описивања, Иесто се обраћа већа брига на друге ситнице и споредности, а опис се занемари. Како у програму није материјад детаљисан, но је остављено на вољу да сваки само одређепи број јединака цређе, то се и ту греши, јер мпоги не умеју да одаберу материјад. Место да изаберу главније јединке, које могу доцније послужити као представнице читавих група, узимљу се ту јединке без икаквог реда. И сам материјал, поред пеодређености, биће да је сувише велики,- те га није могуће обрадити онако као што се по методици изискује. Поред ваљаие ручне књиге за наставнике, ваљало би свака шкода да има ма и најнужнију збирку јестаствеиичких објеката. Ово би ваљало наставницима ставити у дужност, да бар сваке године ма и најмањи број екземплара у збирци принове. Што они не могу то нека општине набаве. Овога сад скоро нигде и нема. Једпна су замена природописне слике, па се и њима многи наставници служити не умеју. Код неког наставника нађете на исииту сиремљених биљака и минерала и ту већ мора бити да је Јестаственица иаметно и добро иредавана. Али ово је реткост. 6. Нознавапе човека. Из овог се предмета не постиже довољан напредак. Колики је узрок до методе, толики је и до тога (што се не постиже довољни успех), што или сами наставници не иознају садрашну овога иред-