Просветни гласник

96

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

мета, иди и ако иознају не умеју да одаберу и обраде онолико и онако, колико је за децу потребно. И овде оскудева довољна очигледност, па се учи онако на веру без тачнијег посматрања. Ваљало би програмом тачније скицирати грађу. 7. Цртање. Овај се предмет нредаје слабо по свима школама у опште. Наставници сами не умеју цртати, на не могу ни децу цртаљу научити. Ваљало би да имају упутства за ово. И за цртаље би требало прописати стилгмограФисану артију коју би могла израђивати државна иечатња као и прописе. Овако на многим местима никако деца и не цртају или цртају на белој чистој артији, што је погрешно нарочито за иочетнике мале. Методика овога предмета нрописује за сваки разред шта ваља и како ваља цртати, па би тако требало и за наше школе нрописати. Овако црта самопроизвољно шта ко хоће и како му се свиди. 8. Ерасноиис. Њега и нема у основним школама. Већина наставника нити пише лепо ни красно. Где насташшк лено пише и стара се да тај рукопис и на децу пренесе, ту деца лепо и правилно пишу. Где тога није, ту писање не само што није нравилно и лено, но је ружно. Има наставника који сами не умеју лепо пнсати, али се користе нрегледима — прописима, пазећи строго да ученици тачним угледањем и подраживањем иишу онако као што су им прегледи, и ту се ностигне врло добар напредак. Где се не пази на нисање још од почетка и то врло строго и марљиво, ту се науче погрешни облици и не могу се одвићи деца без велике муке од ружног и неправилног писања. Ова система прописа добра је и који нази и уме њоме да се користи, ту сва деца и нодједнако и лепо пишу. У једној сам школи наишао на ђаке I разреда, који су тако лепо и тачио изучили писање, да кад ђак наиише реченицу на табли, мислите да је на пропису читате. Тако је тачно и савршено сваки облик копиран и изучен угледањем и иодражавањем. 9. Левање. Предаје се рђаво како црквено тако и певање народних песама. Наставници ие умеју ни сами лепо да невају. Поред тога не умеју да одаберу песме, које имају смисла и значаја за децу. Не умејуту садржину методски да обраде, те да је сва деца заволе

и науче на намет, иа да је сложно и одушевљено певају. Наћи ћете певање правилно и леио само код по неког наставника, који било да свира у виолину, било да сам воли невање, па је и настојавао да се певање изучи својски, као нредмет од вредности. И наставни ирограм има празнина код овог предмета. Треба одредити поименце народне несме које у ком разреду ваља певати. Па се те песме могу и компоноватн са упуством, како се предаје певање. Тако бн се лепо певање с године на годину пшрило и нропосило кроз школе, макар и самим угледањем на вештије учитеље, који би тако упутство одмах разумели и остварили. А ^удо је дивно, како се наставници основних школа један на другог у начину иредавања угледају, примајући једап од другог оно, у чему је који савршенији и спремнији. Овако је све забадава. Нађете женску школу у којој се невају песме, које су за одрасле девојке. Пађете мушку школу у којој се пева старинска песма, и то неправнлно, да на послетку изиђе на „леле дунеранке." И ако леже две или три методике у школској књижици, у којима се лепо казује како ваља певање предавати, нико то не уме прочитати и разумети. 10. Гимнастика. Важност овога предмета пи један наставник неће да ради и појми. Оно што је душа гимнастике, строг ред, тачност и кретање по такту и команди, не можете ннгде наћи. Ие умеју деца нравилно ни тело да држе, а камо ли да иравилно изврше сложније нокрете. Па тако деца не умеју нп ићи правилно, ни стојати ни седети! Наставници су и немарни према овоме предмету. Или сами не знају гинмастику и не појимају јој важност, или што друго, тек је Факат, да су они већииом претворили гимнастичка вежбања у неке игре или неке стереотинне Фигуре гимпастичке, које се не врше по такту и заједнички, а пе раде се ни правилно. Често пута иадне на ум човеку, да се овај нредмет од беде иредаје. Пред испит се научи пеколико неправилних кретања, која више личе на изигравање гимнастике и комедију но на озбиљну гимнастику. По негде је наставник порадио код онштине, те су му се и иеке справе начиниле у дворншту, иа мисли да је тиме задоста учињено за гимнастику, што се деца сама без рада и иоступности иен-