Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОГИЈЕ

пуштено кући на лечеае од сиФилиса! А ко их и како лечи?! Нађете иредседника општине, који је сифилисом заражен! Ово је годемо здо, које ваља лечити, ако се како може. V Школске зграде. Школске су зграде већином рђаве. Сем 5—6 зграда, које се могу по нужди трпети, до бољих времена, могле би се све остале из хигијенских разлога затворити. Како су зграде рђаве, не могу се ни одржавати у добром реду и чистоти. Ваљало би најозбиљније наредити, при новом груписању општина, да се одмах прибира новац уз порез за подизан>е школских зграда, јер се иначе неће

никако г на време подићи зграде по правилима о грађењу школа. Неке зграде, које сам поменуо у засебном извешћу, ваља заиста одмах с места затворити, ие обзирући се нп на што више. Примите, господине министре, уверење о мом одличном поштовању и благодарност на високом поверењу. 15. Јула 1884 год. у Нишу. Ревизор оснопних школа у алексипачком округу М.и<л. /У1 арковић проФесор учитељске школе у Нишу

НАРАНТЕРНЕ СЛИНЕ (по Ј^. јВ. (Нас. ЛУДВИГ СМИРЕНИ И ЊЕГОВИ синови 1. Лудвигова смиреност Оин Еарла Великога, Лудвиг, почео је владати пун добре воље, да чини добро. Али за једнога владара није доста само добра воља па да може вршити своју дужност. Он мора имати још толико разума да може увек знати шта је право, и доста снаге да то може учинити. Баш ово двоје није имао син Еарла Великога. Он је био тако благ, да му је благост прелазила у слабост, а та његова слабост шкодила је и њему и његовом народу. Еад је почео да влада слушао је са свију страна о невољи свога народа, и то га упдаши. У том стигоше многе тужбе, како чиновниди рђаво раде. Чак ни силни Еардо није увек могао народ сачувати од силе неких и неких људи, а камо ли да је то могао учинити слаби Лудвиг. Па ипак он је у почетку чинио све што је могао. Оне људе које је држао да су поштени и пра-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј~" рубе-у)

вични шиљао у све округе даревине своје да опет поврате мир и правду. Он поврати племићима и слободним Саксонцима њихова имања, која им је његов отад одузео. Осем тога постара се он да осигура границе од Одовена и других народа, који су га могди иапасти. Италијом је управљао син његовог умрдог брата, а у Риму папа Стеван IV. Чим је дошао на папску столицу он заповеди своме народу да се цару закуне на верност, а 816. године дође и сам у Немачку те положи закдетву верности. Ту изради ои са Лудвиговим дријатељима, да царсгсу круну коју је сам узео био, прими из папских руку. Ово се догодило у Ремсу. Од тога дана Лудвиг је све више и више сдушао свештенике и проводио смирен и богоугодан живот у модитви. Због те побожности у мало што није једном живот гогубио. Еад се једном иосле свршене службе враћао из цркве кући морао је прећи преко једног