Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ НСТОРИЈЕ

100

и даде му ту земљу, али му не даде царску титулу више. Али дара ни невоља- није опаметила. Љубав према његовом најмлађем сину, Еарлу избезуми га на скоро, те онет учини неправду синовима Пипину и Лудвигу. Он подели њихово царство само да би Карлу могао доћи део. Они се опет удружише са Дотаром и папа Григорије II благослови савез. Код Колмара очекивали су синови вихова оца, цара Лудвига. Али он стајаше са својом војском код Вормса. Тамо дође папа да оца наговори да се покори синовима. Одмах га изневерише сви његови ратници осем њих неколико који су своју част и савест чували. Овима је он у тузи својој говорио: „за што остајете ви још код мене старог остављеног човека ? 0, идите срећнима, тим ваша верност неће бити упрљана." По том пређе он опет сам својим синовима и они га опет ухватише. Ово се догодило на једном нољу у Елсасу, које је прозвато ,Дажно поље" за вечити спомен неверства. Безбожни Лотар одведе свога оца у Соасон и тамо га опет затворн у један манастир. Тамо сад навалише, по Лотаровом наговору, многи свештеници, на дубоко погруженог цара и морили су га дотле саветима док најпосле не пристаде да учини по вољи свога сина. У одећи покајника уђе ои у цркву. Тамо је клечао на једном кострутном простирачу и пред целим народом илачући кајаше се за своје грехове. По том је скинуо сво оружје и тим се отказао господарства. Лотар је заповедио да му се осече коса и да га закалуђере. Тада се распали гњев у пониженог цара И л ,убав према сину своме Карлу, ради кога је он све дотле претрпео, и то му даде сиаге да се од нападаја брани. Његова два друга сина Пипин и Лудвиг опет бојали су се да се њихов брат Лотар не докопа сам власти, кад све изврши, јер су познавали његово

властољубље. 0 тога пристадоше да избаве свога оца, а народ узбуњен због Лотаровог безакоња, приетаде уз њих. Тако стари цар буде опет ослобођен и постане господар царства. Прва његова брига бегае да опет царство иодели. Сиротом старцу не падаху на ум ни Арапи ни Нормани, нити је мислио што на неверне чиновнике, који су народ мучили, нити се бринуо како ће народу номоћи. Он није мислио ни на, то, како сила свештенства све више расте. Шта више, он ослободи свештеиичка добра од сваког плаћања и дозволи да они имају своје судове. С тога добије назив „Смирени," али Карло Велики, који је такође био смирен, умео је боље своја права чувати. Године 838. умре Лудвигов син Пипин. Тада цар, кога је царица подбунила, хтеде између Лотара, коме је све опростио, и свога љубимца Карла делити земље. Пипиновим синовима није хтео дати ништа. а сину Лудвигу остала је само Баварска. Али Аквитанци се подигоше за синове свога умрлога краља, а и Лудвиг устаде против свога оца (840.) Тада се стари цар нацрасно разболи и умре на једном острову Гајне (Ингелхаим) тако исто бедан као што му је и цео живот. 3. Ворба браће После смрти Лудвига Смиреног изашло је на видик сво неверство Лотарево. Његов брат Карло увидео је да му брат Лотар исто тако мисли зло као и своме брату Лудвигу , кога су називали „Немачки." Лотар, који је носио титулу цара, хтео је да има све простране земље Карла Великог. За то се удружише браћа Лудвиг и Карло против Лотара, а он се опет удружи са својим синовцем, младим Пипином. Тако су једнокрвни краљеви стали један нротив другог као крвни непријатељи. Године 841. била страшна битка код