Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗЛВЕТА

102

„Не дајте светиње псима, нити мећите бисер пред свиње, јер ће га ногама погазити, а за тим окренути се на вас, па ће и вас растргнути." „Молите и даће вам се, тражите и паћи ћете, куцајте и отвориће вам се, јер сваки који молн добиће, који тражи наћи ће, и онај који куца отвориће му се." „Еда ли има међу вама таквог оца, који, кад му дете хлеба поиште, он му камен даје ? Или, кад потражи рибе, а он му даје змију?" Па кад и ви, као зли, умете давати деци својој што им је лотребно, — тим пре отац ваш небески даће вама она блага која од њега тражите. „У свему, како желите да други људи с вама поступају, тако исго и ви треба да постулате према њима." 0 заклетви Спаситељ је овако учио: „Не треба се клети ни у каквом другом случају, осим заклетве и сведоџбе у суду. Но треба се клети ни небом, јер је оно престо божји, ни земљом, јер је она подножје божје, ни Јерусалимом, за то, јнто јо оп град великога цара. Не треба се клети чак ни главом својом, јер човек имје кадар ни једну длаку на својој глави претворити у белу или црну. 0 молитви „оче наш а Молитва „оче пат" назива се Господњом, и њу треба да зна сваки хришћанин. У тој молитви човек назива Бога оцем својим. И заиста ни најнежнији отац не може нас тако жарко љубити као отац небески. И оно што су родитељи кадри учииити деци својој, не може се никад сравнити са оним добром које Бог чини људима. За гато ми у молитви Господњој називамо Бога оцем небесним, кад је он не само на небу, већ и свуда нрисутан? То ми чинимо за то, да искажемо ону узвишену мисао о Богу и његовом месту на висини, па за то га и називамо „небеским/'

Име божје свето је онда гсад се светост његова јавља у праведним људима, и други људи, који виде њихова добра дела, прослављају Бога. У молитви Господњој иризива се царство благодати, које још није наступило за све људе, и царство славе божје, у коме ће праведници засијати као сунце, по речима слова божјег. На небу свети анђели и праведни људи у свему испуњавају вољу божју. Али на земљи људи по кад-што усуде се те учине противно вољи божјој, иа за то и трпе много незгода. За то се ми у молитви Господњој и молимо, да би се и на земљи вршила воља божја, као што се врши и на небу. Под именом свакидашњег хлеба, ми се молимо не само за храну, него и за одело и све што нам је нужно у животу. Строго је забрањено предавати се искључиво светским бригама, а заборављати Бога и душу своју. Но радити и трудити се колико се може, не само да није забрањено, већ и свето писмо то нам налаже. Тако апостол Павле говори: „Онај који може треба да се труди и ради, а ако се ие труди и не ради не треба ни да једе хлеб, јер га није заслужио. Под именом дугова разумевају се греси наши, а дужници нагаи то су они људи, који су нас увредили и нама згрешили. Ако ми њима опростимо увреде, то ћемо и сами добити опроштај за нагае грехове. Искугаењем назива се онакав положај човека, кад му предстоји опасност да згрегаи ма гато. У таком случају ми се молимо оцу небеском, да нам да толико снаге и моћи, како би то искушење иреодолели и у грех не пали. У молитви Господњој назива се „лукавим" ђаво за то, што он ненрестано војује противу човека, и стара се да га на зло наведе.