Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТЛРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

Реч амин, којом се завршује модитва Господња, значи срнски заиста иди нека тако буде. Друга чуда што их је Спаситељ учинно После ноуке коју Спаситељ изговори на гори, дође он у Еанернауж. У тој вароши живио је један врло ноштен римски стотинар т. ј. старешина над војском. Он је имао слугу ког је веома волео, па му се тај слуга јако разболе. Чувши стотинар да Спаситељ долази, пошље старешине варошке да сретну Спаситеља и да га замоле да излечи његовог слугу. Отарешине тако учине и замоле Спаситеља, и он на њихову молбу по1)е кући стотанаровој. Но стотинар ношље пред Исуса друге посланнке, молећи га, да не долази у његову кућу, јер говораше „нисам достојан те почасти да у моју кућу уђеш — исто тако сматрао сам да сам не достојан да пред тебе изађем; но ти реди и мој ће слуга оздравити." Исус Христос чуђаше се таком смирењу и тако јакој вери, и окренувши се онима што су за њим ишли, рећи ће: „И међу Израиљдима ја не нађох токо јаке вере!" Изасланици стотинарови врате се натраг и тамо затекну слугу нотпуно здравога. За тим Спаситељ у пратњи својих ученика и много народа дође до врата вароши Наина и ту сретне пратњу. Сиротна удовица, која је живела у тој вароши, имадијаше јединца сина, на јој умре и беху га понели да га сахране. Уцвељена мајка у прса се груваше и тужно за својим јединцем нарицаше. Снаситеља ово јако дирпе, па ће рећи матери умрлог „не плачи", и дотакне се сандука у коме мртваца ношаху, зановеди му да устане. И младић заиста оживи, а сви који се ту десише, благодарили су Богу, видећи ово чудо. У другој години свог проповедкичког рада дође Спаситељ у Јерусалим на празник

Пасху. У Јерусалиму била је једна бања, која се звала Витезда. Анђео божји сваке године силажаше с неба и воду је у тој бањи мутио. Оиај који се први окупа после овог мућења оздравио би, па ма од какве болести патио. Због тога се скуиљало много болесног народа око те бање. У тој гомили Спаситељ спази једног болесника, који је 38. година био узет, па ће га запитати: „Хоћеш ли да будеш здрав?"' Болесник одговори : »Хоћу Госноде! али нема човека који би ме снустио у бању кад се вода узмути." Спаситељ му рекне: „Устани, узми постељу твоју и ходи." И болесник одмах оздрави и учини како му је заповеђено. Ово се беше десило у суботу, и за то Јудеји нападаху на болеснога, говорећи му, да је противно закону у тај дан узимати ностељу. Болесник одговори да му је тако заиоведио онај који га је излечио. Еад дознадоше Јудеји да је ово Христос заповедио, они тражаху да се он ногуби за то, што не поштује суботу. Но он им одговори: Отац мој не ирестаје радити, иа за то и ја 'радим. Јудејци се још више почеше срдити на Исуса, али од народа нису смели на њега насрнути. Посланство Јована крститеља У то време кад је Спаситаљ многа чуда чивио, Ирод беше бацио Јована у тамницу за то, што га је неки за незаконити поступак укорио. Јован, слушајући о чудесима што их је Исус учинио, и зна-јући да је он син божји хтео је своје ученике у томе уверити, па за то прати своја два ученика да запитају Исуса Христа је ли ои доиста обећани Спаситељ или треба другог очекивати 1 Исус им одговори: „Идите и кажите Јовану што сте чули и видели, слепи гледају, сакати ходе, губави оздравише, глуви чују, мртви васкршавају." Кад ученици Јованови одоше, Спаситељ поче говорити народу о^врлинама Јовановим и уко-