Просветни гласник

104

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОБОГ ЗАВЕТА

раваше Јудеје што проповед његову нису хтели слушати, па и Спаситељеву не сдушају. Ирича Христова о царству божијем Исуе Христос често је учио народ у приповеткама и те приповетке својим ученицима тумачио. Оледеће три ириче садрже у себи поуку о царству божјем. 1. Изађе сејач на њиву да сеје пшеницу. Нека семена падоше покрај пута, птице долетеше и позобаше их. Друга падоше на камениту земљу, израстоше, но одмах се и осушише за то, што нису могла дубоко пустити жиле у земљу од камења. Нека семена иадоше у трње, трње порасте и загуши их. Нека семена падопге на орну земљу и принеше обилат плод. Ову причу Опаситељ овако је протумачио својим ученицима: Свакоме човеку, који слуша поуку о царству божјем, подкрада се враг човечанства — ђаво, и стара се да му из срца и душе ишчупа божју реч, и агсо му то испадне за руком, онда слово божје за тог човека налигс, је на оно зрневље што је иало покрај пута кад је сејач сејао. Други опет људи радо слушају слово божје, али се не старају да га утврде у својој души, и чим би наишли на какву незгоду, где би морали какво зло нретрпети за веру, одмах је се одричу. Вера ових људи налик је на оно зрневље што је пало на камениту земљу. Оеме које паде у трње, означава веру оних људи који се сувише старају за овосветска блага, и тиме науку божју заглушавају. Онај пак, који слуша реч божју и стара се да по њој иоступа, налик је на добру земљу која принесе добар плод. 2. Царство небеско на семе које човек баца у земљу и спава, а семе клија, из њега израсте трава, за тим класа и сазре_, а сејачу остаје да га само ножње. Царство небеско налигс је на зрно горушично. Оно је истина најситније од свију семења, али

кад израсте веће је од свију иоврћа. Царство је небеско налигс на малу количину квасца, који, гсад се метне у велику количину теста, оно ускисне. Царство пебеско налик је на благо закопано у пољу, за гсоје кад човек дозна, он продаје све своје имање, само да купи оно поље, где је благо закопано. Царство је небесгсо мрежа која се баци у море и у њу се ухвати разноврсне рибе; «добре се одберу и мету у судове, а неваљатне баце се напоље. Тако ће бити и на послетку вегса, анђели божји оделиће добре од злих и бациће их у пећ огњену, ту ће бити плач и шгсргут зуба. 3. Негсакав човегс засеје своју њиву чистим семеном — без сваке уродице; но његов неиријатељ дође и међу чисто семе посеје гсугсољ. Кад је усев почео да расте, нигсне и гсукољ. Олуге предложе домаћину да се кукољ из шненице почупа. Но он им то не дозволи — говорећи, да ће, чупајући кугсољ, почупати и пшеницу, већ им заповеди да не дирају ни једно ни друго до жетве, и тада ће им он заповедити да најпре кукољ почупају, у снопове вежу и у ватру баце, а пшеницу да метну у амбаре. У овој приповетци под именом сејача — домаћина њиве, Опаситељ је себе разумевао; под именом доброг семена разумевају се добри и нотптени људи, а под кукољем зли људи; ненријатељ који је гсугсољ посејао, то је ђаво, а жетеоци то су анђели божји. Друга чуда Спаситељева Исус Христос седне у чун са својим ученицима и пође преко генисаретског језера у земљу генисаретску. Путујући тако Исус заспи у чуну. На језеру подигне се тагсо јагса бура, да се чун хтео потопити. Ученици га разбуде, говорећи: „Учитељу, учитељу, миседавимо!" Он устане, утиша буру, па ће рећи својим ученицима: „Где је вера ваша?" Ученици се чу1)аху, и у