Просветни гласник
15
б о г д а
11 р 0 с т ii
Историја човечанска има пуно примера да нам ту истину потврди. Народи живе од вршеља грађанских и државља;;ских дужиостП појединаца; код таког народа усахнуо је или је номућен извор на ком се кале врлине Ј 'рађанске. Ннкад само иамет или уверење не може заменити љубав у питању рада у држави, у питању испуњавања дужности наспрам отацбине. Памет је људска ограничена у својој мо !ји а љубав иеограничена, памет може лако грешити а љубав ретко кад; памет може користити отаџбини ако је само љубав прати а у љубави самој ничу права јуначна и натријотска дела. У љубави према отаџбини само ничу дела, као што су н. нр. Сократово, којп, неправедним законима неправедно осуђен, неће да бега из тамнице кад га иријатељи зову, него остаједа смрћу покаже, да је дужност доброг грађанина ноштовати земаљске законе ма они и ненраведни били; као што је дело Манлија Торквата, који убија свог сина што је у битци за отаџбину изашао из реда бораца и дао пример за непоштовање војничке дисциплине и реда, и ако је и битка добивена и младић јуначан био; као што су дела наших јунака, Обилића, Синђелнћа, Карађорђа, Милоша Обреновића, Рајића и т. д. Отачаствољубље Мишиио било је отачаствољубље старијег кола српског, одгајено и утврђено усиоменама на његове јуначне старије савременике, иа онај лени алпијски крај у ком се родио и младост нровео, на оне муке и натње које су наши оцеви поднели, да својој деди нодигну кућу слободе. Оно је било силније у његовом срцу од сваког другог осећања; оно је било тако силно, да га је одржавало вазда на стази, коју дужности доброг грађанина и послушног снна отаџбинског ирописују. И онда, кад су у нашој земљи такве прилике наилазиле, да је за људе лако било грешити, Мишу Анастасијевића је опет само љубав отаџбинска изводила на чистину истине. Кад је Миша грешио, а ког има на земл-.и без греха? он је се за срцем враћао онамо, куд је цео његов народ био, јер је срце његово било у народу, а с народом у отаџбини. Госнодо, има једна прича у еванђељу, како су старешине племена јудејског преду-
среле Христа кад је по њиховој землш путовао и молиле га, да сврати у кућу једног њиховог поглавице, говорећи му: „Достојаи је да му молбу испуииш. Он љуби свој народ, он му је школу начинио Сви су иароди вазда подизање школа и рад на унапређењу просвете ценили, нарочито, као дело отачаствољубља, а успомене и имена својих синова, заслужних у том раду, везали осећајима благодарности као најлепше цветове у киту од јунака, талената и добротвора народних. Нема сумње сваки рад и свака жртва која се приноси на нолзу н добро народно, заслужује и стиче признања и благодарности. И рад јунака, који срцем и мишицом слободу своје отаџбине с иоља штите; и рад опих, који мудрошћу и саветом помажу, да јој њено унутарње развијање иде природно и правилно; као и рад добротвора, који школе граде и тако, посредно,утичу иа снажење интелектуалних и моралних снособности човечијих. Грешно би, може бити, и било стављати питање, који су од свих радова, које су од свих жртава, какве се на олтар отаџбине и човечанства принети могу, корисније и драгоценије ?, али је, ииак, љубоиитно замишљати, где би Европа билазаостала у свом прогресу, да није имала својих универзитета, својих библиотека, музеја и школа? Или, да евронскц народи нису, норед својих јунака и државника, имали добротвора који су им школе градили. А зпати ваља, да су готово сви данашњи велики универзитети, и све оне велике библиотеке у занадној Европи, постале од дарова и дотација приватних добротвора. И наш народ, Господо, није никад заостајао, иза других народа, у цењењу и поштовању својнх добротвора нросветннх. Он их је се, вазда, у својој причи и иесми сећао; у својој молитви их ннкад заборављао није. У данима слободе и у данима робовања, он је знао, да је највећи непријатељ људски, незнање, а највећи нријатељ, знање. Он је, од времена Кирида н Методија и свога Саве ; читао ове речи источњачког мудраца, које сви народи хришћански цене као свете речи, ч тврдо веровао у истину њихову: „Срећан је човек који нађе мудрост и човек који добије разум, јер је боље му-