Просветни гласник

ЗЛПИСНИК Г.ЈЛВНОГ 11Р0СВЕТН0Г САВЕТА

134

коју ми је Главпи Просветни Оавет иослао на оцену. Еад сам ирнмио ову каижицу, ја сам се иитао, да ли је ово кака научна расправа, или како ирактично уиусТво за гаје&е коња. У нрвом случају ово би била кака аоолошка ШтуДија, Кака монографија о овој наШој До^ маћој Иивотнњи. У ДругоМ сЛуЧају оПо би било кака више нољопривредна или екоНоМска штудија. Овако сам мислио, јер је ире тога нисам био прочитао. Кад сам је ирочитао, ја сам видео, да она није ни једно ни друго. За прво сам више и мислио да неће бити, јер је у нас у опште мање и одвећ мало снага за овај носао, а таки би радови имали у нас и читалачке нублике врло мало. Према свему сам мислио да ће бити оно друго, или што год налик на њега, и одиста је ово и било. Дело је више ирактичкога карактера, иего научно јестаственичкога, али је тако слабо иурађеао и с ове страие, да се може казати, да је само хтело да буде ово. У ночетку се говори како су нам домаће жиБОтиње од велике користи, а како се ми мало старамо о њима, па се иосле тужимо да „немамо среће." Па онда вели: „Имао сам ирилике, да видим и да се уверим, како се у онште постуиа у нашем народу са домаћим животињама, иа сам рад да наиишем коју о оиој животињи, која се код нас јако одликује у сваком иогледу; животиња та, о којој сам намеран да нишем јесте коњ, јака, окретна и храбра домаћа животнња наша." Онда вели: „Кад кажем да ћу о коњу писати, ту онда разумем са свим ваљано одхрањеног и однегованог коња; о лошим коњма доћи ће реч у толико, што ћу да наведем, ко је поглавито крив, да су гдекоји коњи нраве раге и гадови светски." — За тим црта с највећим днвљењем како изгледа та „најгоснодственија животиња," на вели: „Ето, таквог је Бог првог коња створио, и где се негује и иази, тамо је и дан данас украшен тим леиим снољашњим изгледом својим." Онда налази ова „својства," „којнма је милостиви Бог ову дивну и красну животињу обдарио:" осетљивскт, иажљивост, љубоиитност, научљивост, иамИсње, смотрсност, частољубљс, срчаност, иослушност, всрност и оданост, и ирелази све ове особине редом. То је од прилике једиа трећина књиге. Онда говори: о удесмој

и добрсј арани, чистом држању, умереном раду и вештом терању, и о добром и благом аостуиању. 0 томе се говори на другом табаку и у другој трећини књиге. Долази трећи табак и носледња трећина „о занаћању добрих коња," и о томе „на каквом смо гласу били ми Орби са честитих и извесних коња," и како данас ностунамо према овоме „верном н оДаном скоту нашем," и то је све. Из овога се види, да писац није одредио овој животињи ни место у Зоологији, међ осталим животињама. Даље, да није поређао ни све или барем главније расе ове <1>еле животињске. те да се види које су одлике у ове наше расе и која је најбоља. Но то на сграну. По моме мишљењу најоеновнија је иогрешка и иајвећа мана, што је говорено само о „са свим ва.љано одхрањеном и однегованом коњу." Па говорити о њему, то значи млатити сламу или невати му похвале и песме с дивљењем, а то баш не задовољава ону практичну страну. Г>оље би било говорити и о „лошим коњима," те показати узроке кржљавости и лошине, и изнети како би се они начинили „јака, окретна и храбра домаћа животиња наша." Иајпосле није нужно говорити ии о добрима ни о лошима, но о коњу у опште, и о његовом гајењу у нашем економском жнвоту. Онда се о оним „својствима" не би говорило само за то, да се хвали та животиња што их има, но би се она изнела (та евојства) само за то да се види, које се особине могу јаче развити у ове животиње, те да се на то нази и да се оне развијају. Ио ка^о да тражимо од иисца да нам покаже како се ове особине развијају, кад вели да су оне тим особинама „ Вогом обдарене," п кад, изневши ову „дивну и красну животињу у свој њеној лепоти и госпоству, вели: „таквог је Бог првог коња створио, и где се негује и иази, тамо је и дан данас украшен тим лепнм спољашњим изгледом својим." Мислите, да нисац верује у стварање библијско, и да по њему ово говори Р Али на другом месту он сам вели: „Да је од куд знати, ко је тај човек био, који је првог коња ухватио и припитомио, па га тако својим помагачем и слугом учинио, тога би ваљало оковати у само злато и сребрб."