Просветни гласник

ЗА11ИС11ИК гллвног

ИРОСВКТНОГ СЛВЕТА

јемо при пређашњем свом мишљењу, да г. нисац ово према програму измени, јер се црква као царство небесно и земаљско не може без појма о вечном животу схватити. Уз то би требало изоставити поједине чланове символа вере који су без нужде и потребе стављени пред нојединим одељцима другог и трећег одсека првога дела. Осим тога, мишљева смо да треба избацити из приступа набрајање разннх вера, пошто томе није овде место, и пошто је пезгодно хришћанство упоређено са будаизмом и мухамеданством. Исто тако треба избацити на 1. стр. 3-га табака наслов: „0 кпигама старог завета" и на 2-ој стр. истога таб. пасдов: „0 књигама •новога завета " јер је довољан наслов „о Св. Писму" иод бројем 2., а цео одељак о нророцима на 1-ој и 2-ој стр. тога таб. треба избацити, пошто је излишан. На 1-ој стр. 4-г таб. изнет је словенски текст символа вере под бр. 7. а на другој страни тога таб. — нревод символа под бр. 8. Превод не треба да чини овде засебан одсек, него ће најбоље бити, да се превод са ^ловенским текстом уноредо стави. На другој страни 10. таб. сгоје два одељка, један нод насловом: „ Сиасење и оиравдање" а други нод насловом „ Светост. " Оба ова одељка иридружепа су одсеку, у коме се даје појам о главном нредмету православне хришћанске вере. Па како је програм све обухватио, што је потребно било, и како су она два одељка у рукопису додата, то би их требало изоставити, и то тим пре, што се на другом месту јасно говори и о спасењу, и о оправдању и о светости. То су наше главн .ЈЈе примедбе, које смо н нри првом нашем прегледању обележили у рукопису; али нису поправљене. Што се стила и језика тиче, г. нисац се иостарао да и језик буде нравилнији и стил лакши. Само на неким местима може се наћи новећих нериода, — што бн требало пзбегавати код учебника за ниже разреде с.редњих школа. Примера ради да.иаведемо једио такво место. На нрвој страни 8-г табака стоји овако: .Д1ауку о Господу Исусу Христу, јеДинородном Сину Божијем, који је са неба сишао на земљу и ради људског спасења нострадао,

био мучен, разаиет, ногребен, васкрсао и вазнесао се на небо и који ће опет доћи да суди и живим и мртвим — јасно су одредили црквеии учиТелпг на васељенским саборима у Никеји (325 год.), Цариграду (381. године), Ефесу (431. год.) и Халкидону (451. годиие), доказавши, да је један и исти Исус Христос и савршени Бог и савршени човек, или краће Богочовек." Но како нема много оваких места, то би се она и при коректури могла лако поправити. Исто тако и исправке по нашим горњим примедбама — ако би их Главни Иросветни Савет изволео усвојити — могу бпти поверене г. писцу, да их сам учини, а да се не мора но ново ово дело Савету на преглед слати. После свега довде поменутога, а с обзиром и на то, што је ово дело практичиије и корисније од свију досадањих школских књига, по којима се наука православне хришћанске вере иредавала и предаје у средњим нашим хпколама, мишљења смо, да се „Православна Хришћанска Наука" може примити за учебник с тим, да г. нисац исправи рукопис по нашим нримедбама. 28. Новембра 1884 год. У Београду. Редовни чланови Главног Просветног Савета Архимандрит ј А ^ учиђ ј ЈЕВРЕМ ЈК. нроФ. Богословије. Главни Просветни Савет одлучио је: да писац ионрави дело ио овом реФерату и да учини да у истоме језик буде чист и нравилан, на да се усвоји за учебник и да се пагради одсеком са 500 динара. За реФерат да се плати сваком рељеренту по 50 динара. V Саслушан је рсферат г. Јон. МиодраговиКа о књижици „0 коњу." Тај реФсрат гласи: Главном Просветном Савету Част ми јс поднети своје мишљење о књижици „0 коњу," од Ћорђа Глибоњског,