Просветни гласник

132

ЗЛНИСНИК ГЛАВНОГ ПРОГВЕТНОГ СЛВЕТА

С овим нам је част вратити Гдавном Просветном Савету иослате нам књиге заједно са сииском од њих. Главном Просветном ('авету 12. Новембра 1884. године, Веоград. одани С вет. ЈЗ У^10ВИ-К Ј. /Л иодрагови-к Главни Нросветни Савет усвојио је у свему мишљење ре®ерената и реФерентима одређује награде по 80 динара.

С тиме је састанак закључен.

САСТАНАК СС1ЛП 28. Повембра 1884. у Београду Били су : потпредседник арх. Н. ДучиА ; рсдовни чланови: Јос. Пецић, Љуб. КовачевиК, Ђ. Козараи, Драг. Плајел-, ванредни чланови: Јов. Ђор/јевиА, Д-р П. СтејиК и П. ПикетиИ. Пословођа Жив. П. Симић. 1 Ирочитан је заиисник 252. састанка и усвојен је. П Сасдушан је реферат дисциалинског одбора 0 кривицама учитеља Љубомира СтеФановића. Одлучено је: да се он као посве неморадан на оспову чл. 60. закона о основиим школама отпусти из учитељске службе. III Г. арх. Дучић изјавио је да је г. Јеврсм ИлиК понравио дело „Хришћанске Светиље" но његовим нримедбама, као што је у прошастој седниди Савет усвојио. Примљено је к знању с тим да се о томе извести г. министар. IV Прочитан је реферат г.г. арх. ДучиКа и Јев. ИлиИа о „Нравославној Хришћанској Науцн" од г. Фирмилијана.

Главном Просветном Савету Прегледали смо поново рукопис г. нротосинђела Фирмилијана, проФесора Богословије: ДТравославну ХришКанску Науку" за ученике III разреда средњих школа, и част нам је ноднети Главном Просветном Савету овај извештај : Г. писан је понравио у главноме своје дело по ранијим нашим примеДбама. Само је на неким местима остало дело још непонрављено. За једно од ових места г. писац у спроводном свом писму вели да није могао усвојити нашу примедбу и износи своје разлоге за то. Ми смо приметили били, да је у рукоиису одвојен „вечни живот" од „цркве као царства небеског и земаљског," и да је то нротивно усвојеном програму ; а 1'. иисац вели, да се о „вечном животу" не може говорити при одређивању цркве као царства небеског и земаљског, и да су те две ствари погрешно спојене у програму, јер — вели он нрви део програма под II и III састављен је но ономе реду, по коме је изложена и наука у символу, па како девети члан символа вере говори о цркви, десети - о тајнама, једанаести — о васкрсу мртвих и тек дванаести —- о вечном животу, онда би се, говорећи о деветом, и затим о дванаестом, па после десетом иједанаестом чдану симв. вере, реметио систематички ред, који снмвод одређује. Због тога г. инсац ову нашу примедбу није усвојио, и ради веће доследности ставио је пред сваки одељак првог деда под II и III онај члан символа, који се на њега односи. Но како програм није грађен по реду чланова символа вере, и како се вечни живот огдеда само у цркви као царству небесном и земаљском, то нити је у програму погрешка, нити је умесно одвајати вечни живот од цркве, као царства небеског и земаљског. Да нрограм није грађен по реду чданова символа вере види се прво по томе, што је говор о симводу вере стављен у 1 одсек нрвога деда одмах посде одредбе извора православне хришћанске вере, друго, по томе, што су у други одсек дошде све тајне, а зна се да у символу има помена само о крштењу, и на иослетку по томе, што се у трећем одсеку говори о свецима а у символу иема ни једнога члана, који би о том говорцо. Због тога ми оста-