Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

139

Наставним планом, који је у течају ове године израђен за осповне школе стоји за сваки предмет па и за Јестаственицу тачно нрописано, шта се у ком разреду има учити. јестаственица г. II. Никетића је удешена за 111 разред. Кад уноредим опо, што је она обухватила, с оним, што је у наставном пдану прописано за тај разред из тога предмета, оно се знатпо не слаже. У г. Никетића истина има м ./Јого више обухваћено животиња, ади је за то мање биљака и минерала. Дал>е у г. Никетића Фали један читан одељак. То је: нега тсла човековога. Но у толико више има нешто, што је наставним програмом пронисано за старији разред, нпр. о мишићима, кожи, храни, крви, чулима и живцима. Сад не знам: разуме ли се настмвпи нлан тако, да учитељи баш морају оне нсте жнвотиње и биљке узимати, које су наставаим нрограмом нрописане, или могу и друге које ? 5 нрвом случају ова Јестаственица г. Никетића не би одговарала наставном лрограму. Да разгледамо „Познавапе џ])ироде", којс је у рукогшсу поднео г. Коста Иетровић учнтељ за исти разред. Ако се оно упореди с наставним нланом види се, да оно иотпуно одговара њему. Оно је израђено по наставноме плану. Све животиње, све биљке и сви минерали, који су у наставноме нлапу иоређани, обрађени су овде. наравно у ономе обиму, који је писац за добар нашао, иошто се у програму о томе ништа не вели. Рукопис г. К. Петровића од 1 -ј1 писаних табака могао би изнети око четири табака мале осмине, а то је мало јаче од ноловине г. Никетићеве Јестаственице. У толико је више на месту, да се задржим мало вшне на овоме и кажем своје мишљење о њему. Оно је израђено као што се обично раде школске књиге и Јестастеница за осповну школу. То је прост оаис без илустрација и без изношења каких Функција унутарњих било физичких било психичких. Пропитивања нема никаквог, извођења иикаквог. Први део „нознавање и неговање човековога тела" износи тек једну седмину целога дела (а у наставном илапу нростором заузима пуну половину). Излагање је јасно, реченице су кратке и одређене; ни стварних ни језичћих погрешака нема, које би стајале на путу да се дело нрими. По досадањем

начину иисања књига за децу у школи п ио наставном нлану самом ово би се дело могло примити и штамиати о државном трошку, па да га држава продаје као своје, а писцу да се изда одсеком нека награда. Само би писац могао још мало цроширити иартију о неговању човековога тела, ако би она била према наставном плану педовољна, и могао би ири крају какога малога одељка правити изводе, н. ир. ношто пре^е животиње које сисају, да изведе како Зоологија зове те животиње. Тако да но мало барем улази ово зоолошко-дескриитивно уопштавање, кад из основне школе и ове књиге изостаје оно до чега је данас дошла ова наука у тражењу закона биолошких. Но канда му и сам наставни план ово ие тражн. Барем се у њему то не спомиње, а ако се мисли, онда треба од писца потражити да ово учини. Према свему овоме, Главни Просветни Оавет види, да сам ја на некој незгоди, да ли ово дело да нреноручим или не. Ирема иаставноме плану ја бих га могао с веома малом резервом препоручити. Но нрема моме гледишту, по коме се и са наставним планом за овај иредмет не слажем у свему, и по моме мишљењу, како треба да се пишу ручие књиге за децу, ја га не бих препоручио, исго тако као и оно г. 11. Никетића. Главни Просветни Савет нека према овоме изволи сада сам решити оно, у чему му ја, као реФеренат, у овоме не могу бити иа руци. Ако -се Главии Просветни Савет не би склонио на то. да предложи министарству, да оно ово дело откуни, онда бих ја имао слободе да предложим ово: нека оба писца, па макар и који трећи и четврти, штамнају своја дела, а министарство у раснису једноме пека каже да се смеју употребљавати те и те књиге од поменуте госноде писаца, а иарочито иоследњега, док миннстарство не проиише сталну ручну књигу. 11 другу једну страну има ово нитање о ручним дечијим књигама, сем ове педагошке. То је економска страна. Ако се иризнаје да су порезе иотребне и посредне порезе оиравдане, по којима државна каса на неосетан начин долази до некога прихода, онда је и ово један начин посредне порезе и то врло благ и иравичан. Благ, јер га нико јако пе осећа; правичан, јер је и право да

18*