Просветни гласник

140

ПРОСВЕТИОГ САВЕТЛ

онај чије се дете гаколује и пдати што више од онога, чије се дете не шкодује. А на тај начин државна каса иди државна штампарија може да дође до лепога прихода, којим може да подмири друге просветне потребе. А у народа, у кога су оие тако ведике као у нас сваки је доходак с ове стране оправдан. Ако би се усвојиАО начедо недавања ручнич кн.ига деци при учењу, онда би се јако нашкодидо овој економној страни државној. Појединцима би остадо по нешто више нара у џепу, ио који гронг, а државна каса би изгубида хиљаде динара. Недавање књига, но моме мишљењу, не би ништа приномогдо бољитку наставном и иросветном, већ би само оштетидо државну касу па можда и нашкодидо баш самој наставној страни. ./1ењивни и невешти и даље би остади таки, а деца ни сама не би имада шта да барем читају. Нешто није здо за то што људи могу да га здоунотребе, но за то што га здоупотребе. Да деца имају добрих књижица, то није никаква штета; од тога може бити само асне. А да се злоупотреба и меканизам избије из наших шкода за то ваља тражити друга лека. Гдавноме Иросветноме Савету 5. Декембра 1885. године, Београд. понизан ј Ј. уУшодрАгови -а суплент београдске гимназије. Главни Просветни Савет оддучио је: да се Деда врате писцима да их поправе но примедбама реФерента г. Б. Тодоровића, па да се онет пошљу Савету на иреглед. ГеФерентима одређено је хонорара по 30 дииара. С тим је састанак закључен.

САСТАНАК СС1 ј Т11 2. Јаиуара 1886 у Ееограду, 1)или су: председник Дим. Нешић, потпредседник : ара-. Н. ДучиК; редовни чланови: Јос. ПецчА, Љуб. Кова ,Ч1 'виИ, Ђ. КоЗ'лрац, Драг Плчјел, Д-р Л. СтефановиИ, Јевр. ВлнК ; ванредни чланови : Јов. ЋорђевиК, Пет. НпкетиА. Послово1ја Жив. 77. СимиН. I Ирочитан је заиисник 256. стастанка и усвојен је.

II Прочитано је иисмо г. министра иросветс и црквених иослова од 22. Декембра пр. год. ПБр. 14042, којим доставља Савету мишљење о сиравама за гимнастичка вежбања у основним шкодама, које је нрибавио од већа учитеља београдских, да га Савет проучи и да му ноднесе деФинитиван иредлог за збирку тих справа. Одлучено је: да се умоле г.г Д-р В. Бакић, п Љ. Идић гимнастичар да Савету даду своје мишљење о поднесеном предлогу. III Прочитани су реферати г. Саве Антонови&а и г. Дим. ЈосиИа о ,,Земд>опису за III разред' од г. Петра Никетића. ГеФерати гдасе : I Главном Просветном Савету Прегледао сам „Земљопис, за III разред основне школе," рукопис г. Петра Никетића учитеља, који ми је оддуком Просветнога Савета ноднесен, да о њему дам своје мишљење. Шта сам у томе рукоиису нашао казаћу сад одмах, а моје мишљење о вредности целога списа, казаћу на завршетку. Границу и ведичину Краљевине Србије, одредио је г. Никетић врло нетачно. Тако, он каже, да се Србија граничи од истока реком Тимоком и кнежевином Бугарском, ночео је дакде казивати природну границу, на свршио са државом, тако да изгледа, да на тој страни, осем Тимока, нема више никакве природне границе. Свакоме је нак познато, да су планинске косе још јача природна граница и од самих река. Писцу је требадо дакле да каже иди сву природну границу или само државну, а још најбоље и једну и другу. Но да му се за ово и не замери, али ова источна граница и тако како је одређена. непотпуна је, јер се Србија с те стране граничи и Дунавом, преко кога је Гумунија, што писац нигде не помиње. Иа и остада граница није како ваља одређена. Тако писац вели, да је Србија са западне стране ограничена Босном и реком Дрином, а нигде не каже гди се граничи Босном а одакле докле реком Дрином. Са севера преко Дунава и