Просветни гласник

злписник гјавног

просветног савет А

141

Саве веди да је Аустро-Угарска, а не казује које су српске земље на тој границн, што је ирдо важно за нас. Међу тим са западне и јужне границе, помиње обдасти а не казује ни да су српске нн у којој су држави. С јужне стране природна се граница никако и не казује. Говорећи о ведичини, каже да има: 1000 квадратних километара! у загради каже да има 48.000 □ км., па вели четвоространих. Оно прво, где је казао да је Србија велика 1000 □ КМ. мислим да је случајно ногрешио и да је хтео казати 1(00 □ миља. Али то је онет погрегаио, јер Србија нема ни пуних 900 □ мил>а. Упоредив оиет величину □ мнља са еквивалентним бројем □ километара,' излази као да г. писац није знао, колико има □ километара у једној □ мпљи, јер да је то зиао, он би морао наћи, да би Србија, кад би била велика 1000 □ миља. морала бити велика и око 55.000 □ К.М. Србијаје иак велика 48.589. 4 □ К.М. 1 ) Код нисца нак, и број кндометара није тачан, јер близу 600 К.М. мање што нам је он дао, за Србију, не може бити маленкост. И јога негато. Квадрат. Кидометар, зове г. писац четвоространим. Према томе могао би човек мислити да квадратни километар може имати и облик правоугаоника, и ромба и трапеза и свих могућих слика геометријских, које имају четири стране. Говорећи о нланинама но Србији, г. Никетић их деди на три гомиде: јужну, источну и западну. Пре свега, дедити иланине на гомиле врдо је незгодно. То су материјалне, непокретне стцари, које ни најживља уобразиља не може ухватити у гомиле. Но и да не гледамо на то, нодеда сама нема никаква смисла, јер није основана ни на каквим снољашњим, ни на унутрашњим, заједничким белегама. Г. нисац ставља у једну „гомилу" планине које немају никакве свезе ни заједнице, а раздваја оне које тога имају. Он на прилику каже, да у јужну гомилу долазе планине између: Нишаве, јужне и западне Мораве, старе Србије иБугарске! Осим тога писац вели: да у западну гомилу долазе иланине источне Србије, а у источну гомилу ') видн Земљон. Јевроие В. Карића друго издање стр. 83. који је онај број узео из знаменитог дела: ЗирегПсЈе с1е ГКигоре, екаћНе раг 81геП1Ј48ку игд.

иланине зааадне Србије. На иослетку 1'оворећи о појединим планинама у тпм „гомилама," он пх само побраја, а о њиховим међусобним везама, гранању и иравцу, не помиње ни речи. Шта вигае нигде им не казује ни висину. Па и то побрајање плаиина. иде негде по висини, а негде на дохват; често помиње мање а веће не. Како је са границама, величином и планинама, није боље ии са рекама. Говорећи о њима, нопгго је поменуо Саву и Дунав, он вели: „Све остале реке, теку од југа на север," а то није тако, јер све остале реке теку на све могуће стране. Писац је ту хтео да каже нешто друго, а на име да се сва вода слива на север — Сави и Дунаву. Говорећи о Морави писац вели: извире на два крака, а то је врдо иеснретно, и то се код њега нонавља код свију река, које ностају од двеју речица. Побрајајући нритоке Западне Мораве, писац је одмах нрихватио и све дунавске притоке, тако, да невичноме и на нрви и на други ногдед мора изгледатн, као да н оне утичу у Западну М:раву. А то је могао избећи да је ове посдедње нритоке одвојио реченицом : „Геке које утичу у Дунав ово су." О томе куд и на коју страну која река тече, нема нигде ни помена , а то је са свим наравно, јер се писац тиме оградио од недоследности, почем је још у ночетку казао, да све реке теку на север. Тако исто не казује ни где је угаће поједпних река. Многим рекама г. Никетић не зна где извиру. Тако, за Пек веди да извире у хомољским планинама за Млаву тако исто, а обоје је погрегано. Да иогрегаио каже за Пек, писца је навело то, што је мислио, да се све планине око Хомоља зову хомољскнм, а да погреши за Мдаву павело га је то, што је мислио, да је сие Хомоље пданииа. Међу тим, хомољским планинама зову се само оне нланиие што су на северној страни Хомоља, и што се протежу од Тргааве Главице до Прања,') аХомоље је смегатено у великом нданинском котлу, који је од свуда непролазним гребенима и брдима ограђен 2 ). Дакле из „Хомољ. планнна" не извире Пек, јер он — овде мислим велики Пек — извире из Црнога врха, на ј. страни ] ) Драгашевић, Хомоље у Х1ЛП Гласнику Орнског Ученог Друштва стр. 270. * 2 ) Исти.