Просветни гласник

142

Хомоља, а ие извире ни Млава, јер она извире у врх долине хомољске, из познатога вреда код Жагубице. Тако исто г. писац погрешно наводи извор оних река од којих постаје Дрина. Ова му се погрешка тим мање може опростити, што је он, како сам пређе читао у новинама, градио и неку карту српских земаља, и бедио чак и проФ. г. В. Карића да је учинио плагијат те његове карте. Овом се приликом може видети то, да ако је он одиста градио ону карту, да не зна шта у њој има. ,1ер да то зна, он неби казао од речи до речи ово: Дрина извире такође на два крака: Један у Старој Орбији, а други у Босни. Пошто се оба ова крака састану, зове се Дрина. Већ би видео, да оба крака извиру у Дрној Гори, Пива испод Дурмитора а Тара испод Еомова. Говорећи о кдими, иисац је такође врло нетачан. Тако, говорећи о топлоти вели: дето је врдо топдо, зима врдо хдадна; продеће и јесен умерено је тј. ни врдо тоидо ни врдо хдадно. 0 тим иак иије ниигга казано. Говорећи о вдази каже: обично су продеће и дето најсувље а јесен и зима највдажнији. 'Го је грдна иогрешка, јер је лето код нас највлажније доба године, почем наша земља додази у појас детњих киша. 11о дету, кодичином вдаге долази нродеће, па јесен, а зима .је најсувља. 1 ) Говорећи о ветровима, иисац не казује шта нам који доноси, какво време, какву топдоту итд. Једино за северни или маџарац каже да је најхладнији. Говорећи о рудноме благу, г. Никетић међу осталим веди: Тако, на многим местима надази се злата, а нарочито у здатноме песку Пека и Тимока. Ако разумем добро српски, ■ ово значи, да је у поменутим рекама иесак ,<од злата, а ако нисам добро разумео, онда ■•евакојако држим, да ће по казивању пишчевом, у томе песку бити бар доста злата, кад он веди нарочито. Ади ја мислим да тамо нема доста здата, већ и с тога, што то злато, колико га тамо има, данас у овоме здатољубивоме времену баш нико и не погдеда. •) види Гласник VI чл. Јакшића: Климатична одношеља земље у год. 1854 ст. 296. За год. 1851—52 и 53 средња количина талога била је ова[: лето 170, нролеће 146, јесен 114, зима 68 париских линија.

На послетку дедо г. Никетића оддикује се недостатком и најпознатијих обзира педагошких. Да би се Просветни Савет о овоме уверио, модим нека се прочита само први дист тринаестога табака у рукопису, где се говори о поређењу округа по величини итд. Све што сам напред изложио, нашао сам на једноме једином табаку рукописа, и то на првом. А оваких ствари има доста и у осгадим. Па да би уштедио себи труд нобрајајући све то, а и Просветном Савету врем>, које би морао провести читајући, ја прекидам и ведим, да овај спис. овакав какав је, није за шкоду. 2. Децембра 1884 год. у Београду. Просветном Савегу понизии Р. ^НТОНОВИЂ, предавач београдске гимназије II Главном Просветном Савету Прегледао самрукопис под насдовом „Земљоаис за III разред основне школе, удесиоПетар Никети&." 0 том рукопису имам да кажем, да није уДешен ни према програму за основне шкоде, нити се у опште може видети, да је нисац разбирао при своме раду о методу којим треба земљопис обрађивати у основпој шкоди, сама нак садржина махом је погрешна. 31. Децембра 1884 год. у Београду. С поштовањем уЗ,ИМИ1РИ0Е јЈоСИТЛ нрофесор учит. школе. Гдавни Просветни Савет оддучио је: да се то дедо не мозке усвојити за учебник у основној школи. НаграДе реФерентима одређено је г. А|гтоновићу 40, а г. Јосићу 30 динара. IV Прочитан је реферат г. Ђорислава Тодо, ровића о преводу г. Пожидара СаииИа кн.иг Бернштајнових.