Просветни гласник

ЗАИИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

143

1 'еФерат гласп : Главном Просветном Савету По оддуци Главнога Просветнога Савета разпедао сам књигу: „Природне Науке" за народ и школу од А. Бериштајна. нревео с иемачког Божидар Савић. Свеска ирва. Природне Снаге. У Београду, Краљевско српска штамнарија 1884. Мишљење своје о овом деду исказаћу у овим тачкама: 1. важност деда. 2. погрешке због застарелости, 3. преводиочеве погрешке у материји, 4. преводиочеве ногрешке у језику, •"). како би ваља .10 иревести ово дело и 6. за што би се могло унотребити. Верштајнова дела толико су позната, као и то да је њихов лисац нрви понуларизатор у Немачкој по нриродним наукама, те с тога би бнло залишно, да се што витне говори о важности ових дела. Но ведики понуларизатор писао је своја дела, у време, кад су назори у ириродним иаукама били у нечему друкчији, него игго је то данас. С тога у његовнм делима наилазимо на оваке назоре: „И сам ваздух моћи ће се нретворити у течност." У новије време то је извршено. „Да ли на сунцу има живих створова?" Овако питање не може се сад иоставити, кад се зна, да ј.е сунце у огњеиом стању. Објашњење магнета помоћу замишљеног ФЛуида као и објашњење електрине такођер је застарело. „Громобран хвата из ваздуха електрину." Громобран на шиљак одводи сунротну електрину, с којом , би се могла сударити електрина из облака. Исто је тако погрешно код електринске машине оно, да шиљци куие електрииу, докле шиљци одводе електрину. Преводилац је чинио овакве иогрешке: Сумиорна киселина (31. стр.) место сумпораста киселина; изостало је: „па и угљена киселина (угљеников диоксид С0 2 ), која је* гас, стврдне се на овој хладноћи" (32. стр.) Земљино нривлачење је тежина м. тежа. , У бескрајно малим атомима, што смо мало пре видели, м. уиознали, јер се атоми не могу видети (39. с.). Линија свод м лук (56 стр.). Громобран покрива (м. чува) и мање зграде. Код електрииске машине: котур кроз јастучић м. између јастучића. У језику има оваких иогрешака :

Снага магнета, земље, тајне природе м. магнетиа, земљина, нриродне. Гећићемо, доћићемо, моћићемо м. рећа ћемо итд. Прилози употребљени као иридеви; одбијајући, идући, следећи, владајући , праскојуки , падајући, Летити место летети, летење место лећење, отступање м. одступање. Ја с моје м. са своје стране. Би м. бих и бисмо. Участвовати м. учествовати, уплив м. утицај, оиит м. оглед, предосторожност м. опрезност, цин м. калај, модра галица м. нлаветни камен, Факта м. чињенице, шра ,Ф м. завртањ, сумпорни етар м. етар, а.тал м. сто, Форма м. облик, повторавати м. ионављати, егзистирати м. постојати. околност м. ирилика, илетаћа игла м. плетнћа, водоник м.'воденик, универзум м. васиона, водена труба м. ошмрк, металиа винушка м. метална жица или ланац. Састављепе речи: бесумње, такозвана, наједаннут, отприлике, бозна. Гастоии м. раствори, цео неирекидии комад; атом атома привлачи, делићи се наслажу један на другог; други атом дејствује на трећег атома, а овај на четвртог. Без да је дошао. На више места иревођен је пемачкн члан ет, што не треба да буде; а тако исто ио немачком глагол долази обично на крају реченице, и многе су реченице сувише уситњене, разбацане, те кваре смисао. Кад би се оно, што је застарело, дотерало ирема данашњем знању, н кад би се више иажње обратило на српски језик; онда би ово дело у српском преводу било г,рло добро за библиотеке средњих и основних школа. Но како је прва свеска већ штампана, требало би пазити, да у осталима не буде ногрешака. 10. Децембра 1884 год. у Београду. ^јВорИСтДАВ јЗ. Ј одоровић проФесер. Главни Просветни Савет одлучио је: да се те књиге не могу нрепоручити школској омладини због погрешака које се у њима находе. ГеФеренту одређено је награде 50. динара. V Настављен је нретрес ирограма из Српског Језика за гимназије и усвојен је програм за Сриски Језик у IV разреду и за Словснски Језик у V разреду. С тим је састанак закључен.