Просветни гласник

1 44

ИЗВЕШ ТЛЛ уЗ,- РА ЈА и x А и ,л а ЈЗ ујИ-КА проФ. ведике шкоде О ИСПИТИМА ЗРЕ.ЛОСТИ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ школске 1883—84. године

Одређон од стране г. министра просвете уа изасланика при овогодишњим иснитима зрелости на крагујевачкој гимназији, част ми је поднети овим г. министру извештај о току и успеху ових пспита. Испит зрелости отпочео је већ 16. Маја и трајао је све до закључао 20. .Јуна. Оволики размак даје се потнуно оправдати тежином самих испита, а нарочито кад се још узме у обзир да прииравници нрема салом програму имају да се за усмене испите нриуготове и из оних грана наука, које су годинама раније у нижим разредима гимназије учили, те им свакојако овом ириликом ваља оставити мало више времена за снрему из нојединих нредмета. Приправника је ове године било више но икада нређе на крагујевачкој гимназији — свега н.их 31, од којих су њих двојица всћ на протходним испитима из лгивих језика добили слабе оцене, те је један одбијен на три месеца, а други на годину дана. Од осталих 29 приправника њих 22 положили су иснит зрелости и то — може се слободно рећи јаче од иоловине са одличним и врло добрим уснехем; њих шесторица имају да носле три месеца понове испите из појединих предмета и то: двојица из Физике, један из Физике и Јестаственице, и тројица из Историје оиште и народне са Географијом; а само један од ових 29 приправника, који је у току усмених испита из три предмета пао а из осталих осредње оцене добио, одбијен је да цео испит зрелости понови након године дана. Ва овакав резултат кад се само општи поглед на њ' баци, може се слободно рећи да је повољан

јер 70°| о на чисто нролазе, а кад се још при томе узме у рачун, да ће на еву прилику и оној шесторици, која испит из нојединих предмета након три месеца понављају, зрелост призната бити, то су онда у самој ствари од њих 31 отпала свега тројица, а то значи њих пуних 10°| о . Из иојединах предмета нало је од ових 29 приправника:

На иисменом исаиту из живих ј Немачкога језика ) Францускога из Математике .... „ Латинскога .... „ Орпскога ....

На усменим исиитима из Францускога . . „ Немачкога . „ Историје .... „ Физике .... „ Српскога „ Математике . . . „ Јесгаственице . „ Латинскога .

2 0 0 4 0

0 0 4 5 1 0 1 1

17 приправника полагаху испит из Францускога а 12 из Немачкога Језика, од којих четворица ■ иолагзху испит из оба жива језика- и то са врло добрим успехом. Из живих језика и на усменим и на иисменим иснитима успех је био врло добар, али инак из Францускога релативно бољи но ли из Немачкога Језика, нарочито кад се узме у обзир да се Француски Језик учи у току три године а немачки кроз свих седам

ч