Просветни гласник
19
ИЗВЕШТАЈ 0 ИСПИТИМА ЗРК10СТИ у КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ
145
разреда. Тоже није никако кривица до н а " ставника — јер садањи предаје у вишим разредима немачки језик тек од јеоенас и то без замерке — већ поглавито до неподесне шкодске књиге Траутове, у којој су нравила ваздан развучена, растурена и из које се сразмерно мало речи научити даје. Оваква метода — Олендорфова — можда је добра за саишука или у ошпте онога, који хоће вшпе говорни језик да научи; за учење пак књижевног језика нема-чког као органа за даље научно образовање а такав се хоће у школи да постигне требало би имати подеснију школСку књигу са прибраним основним законима и нравилима језичким и згодним читанкама за практичко упућење у самостално читање немачке литературе. Испит зрелости из Историје оаште народне и Географије ноказао је добар успех а био би можда показао и бољи, да је некако могло бити више времена остављено за снрему ђака, јер је ова група предмета једна од -најобимнијих. Ири томе још изгледало је, као да оу се нредавања више окретала око излагања нолитшпсих догађаја а на исниту се онет више тражили културни моменти или бар културни значај нолитичких чињеница у историји народа, те је из тога потицала чешћа забуна код ђака, која је нрилично помела бољи успех испита. Питања из ГеограФије била су најоиштија, на ипак су одговори ве ма осредњи испадали. (Један чак не знађаше; да цбележи границе Србије!). То сведочи само, иако је слабо што заостало од оног географског знања, које се у првим разредима махом на памет научило и како би н »требно било да ГеограФија као најиреча помоћница Историје у великој школи што нре оживи. Што се иснита из Физике тиче успех је добар, но инак и као нестручњаку чини ми се да би могао испасти и боље, кад се не би тражило онолико познавање и цртање
и оних физичких апарата, које приправници нису могли ни видети, јер их нема у физичкоме кабинету, но их просто морају према Сликама и онисима да замишљају. Не би требало иначе да их је толико пало из Физике, иарочито кад се узме у обзир, да се на испиту зрелости према закону тражи просто познавање физичких закона без икаквих математичких доказа. Испит из Срискога и Словенскога Језика са књижевношКу, показао је врло леп успех код ђака и ја немам шта друго да речем, до толико, да се и по испитивању као и но одговорима ђака види сједне стране сва. ширина предавања, а с друге учење с потпуним разумевањем нредмета. Из Математике нриправници су такође иоказали врло добар уснех, не по томе што ни један није нао, у чему дотични нроФесор ужива, већ но лакоћи, којом владају нредметом, који ако се вешто и јасно не предаје, обично ностаје ђацима тежак и омражен. Испит из Јестаственице исиао је таI,-1.1)0 г.рло новољно. Једна је само незгода била, јпто су ови ђаци учили Минералогију нрема староме нрограму још у I разреду гимназије, те су и она неколика питања, која су неколицини у део пала, само пометала ириправнике. Најзад што се иснита из Латинског Језика тиче усиех је врло иовољан према уском обиму часова у само три виша разреда по садањем ирограму. Међу тим чини ми се, да би ио више Факултетско образовање (нарочито на философском Факултету истор. филолошког одсека) корисније било, кад би се Латински Језик почео учити у IV разреду, а Грчки бар са но два часа недељно у VI и VII разреду, јер овако ни мало не одговара достојанству наше велике школе, да се у њој иочиње учити грчка иисменица! №